Iz Iraka, ka oporavku

Prema izveštajima agencija

Amerikanci su povukli borbene trupe iz Iraka, a sada treba najviše da se posvete oporavku ekonomije. Ovakvom porukom, predsednik Barak Obama je sinoć nastojao da uveri sugrađane da jednim potezom pogađa dve mete: da izvršenje njegove naredbe o odlasku glavnine snaga s najvećeg savremenog bojišta, označava i dalekosežni zaokret – od astronomskih ratnih troškova ka makar skromnom oživljavanju privrednih aktivnosti, povećavanju zaposlenosti i kvaliteta života.
Previše smo davali na rat a premalo ulagali u sopstveni narod – ocenio je šef Bele kuće, koji i napad na Irak i smanjivanje standarda masa, smatra neopravdanim činovima, proisteklih dobrim delom iz niza svakojakih preterivanja pa i zastranjivanja prethodne administracije. U takvim poređenjima pretežno je nastojao da obodri reformske duhove, prilično razočarane dometima obećanih promena, a da opoziciji ospori ideološku platformu s koje pokušava da ga predstavi kao „defetistu” i „propagatora neprihvatljive zapadnoevropske socijaldemokratije”.
Stoga je mahom izbegavao otvaranje unutrašnjih frontova, zalažući se za nesporno i ono što će povećati, trenutno opadajuće, šanse njegovih demokrata u nadmetanju s republikancima. Nagovestio je, tako, popravljanje opšte situacije, položaja radnih slojeva, obrazovanja, inovatorskih poduhvata, proglašavajući sve to kao „glavnu misiju naroda i glavnu odgovornost predsednika”.
Izostavio je, pri tom, uobičajene i oštre kritike na račun volstritskih zastranjivanja. Uz odavanje priznanja vojnicima za izvršavanje dužnosti u ratu s kojim se nije slagao, Obama je podsetio da je, istovremeno s povlačenjem glavnine trupa iz Iraka, poslao pojačanja u Avganistan, u rat koji smatra opravdanim i u „kome će teroristi biti poraženi”.
Sada je bezbednost Iraka predata Iračanima, dok oko 50.000 (od prethodnih 140.000) Amerikanaca tamo ostaje da im pomogne u obuci i delikatnim operacijama – rekao je Obama. Podsetio je da je tako ispunio izborno obećanje i da je planirano da sledećeg leta, zavisno od situacije, gotovo svi odu odatle kao i da smanje prisustvo u Avganistanu. Ratovima mora da se nazire kraj – konstatovao je.
Odao je i priznanja domaćim ratnicima za obavljene zadatke u inostranstvu. Njihov povratak iz Iraka kući nije, kako se izveštava, dočekan počastima rezervisanim za trijumfatore. Opšti je utisak da tamo rat nije ni dobijen ni izgubljen, a većina anketiranih, u SAD i svetu, smatra da ga nije trebalo ni pokretati.
M. P.

----------------------------------------------------

Gejts: Istorija će suditi

Bagdad – Američki sekretar odbrane Robert Gejts izjavio je juče u Iraku da su Sjedinjene Američke Države u završnoj fazi angažovanja u toj zemlji, pošto je juče formalno okončana borbena misija, a da će istorija suditi da li je vredela invazija na tu bliskoistočnu zemlju.
Gejts je kratko i jasno rekao da SAD više nisu u ratu u Iraku, ali je bio mnogo manje direktan na pitanje da li je vredelo voditi rat u toj zemlji. „Taj sud zahteva istorijsku perspektivu”, rekao je Gejts, prenela je američka agencija AP. Američki državni sekretar izrazio je verovanje da su „američki vojnici izvršili nešto zbog čega se vredelo žrtvovati i krvariti i da nije bilo uzalud”.

Tanjug

----------------------------------------------------

„Gardijan”: istorijska katastrofa
London – Rat u Iraku će istorijski gledano biti zapamćen kao katastrofa koja je koštala više od sto hiljada života i hiljadu milijardi dolara, konstatovao je jučerašnji „Gardijan” povodom povlačenja američkih borbenih snaga iz te zemlje. „Povod za rat u Iraku je bila laž koju su ponavljali Džordž Buš i Toni Bler, laž u koju nisu poverovali Nemačka, Francuska, Rusija i Japan pa se nisu ni angažovali u sukobu”, piše „Gardijan”.
Irački rat biće zapamćen u istoriji kao katastrofa koja je više od bilo čega drugog doprinela udaljavanju atlantskih sila od ostatka sveta i diskvalifikovala te sile u ulozi globalnog policajca.
Taj rat je neverovatno preterana reakcija paranoidne i krajnje militarizovane američke države na pojedinačni teroristički čin izvršen 9. septembra 2001. godine. On je pokazao koliko su međunarodni odnosi malo napredovali još od ubistva nadvojvode Ferdinanda u Sarajevu (1914. godine), piše u komentaru današnji „Gardijan”.
Tanjug