Ђачки кутак

Почетак школске године је прави тренутак да подстакнете радне навике свог детета, било да тек полази у школу или је већ увелико ђак, тако што ћете да уредите његов лични простор за рад. После времена проведеног у школи дете осећа потребу за својим кутком, а уједно му је потребан и простор за израду домаћих задатака, књиге и други школски прибор. Тај простор треба да буде светао, релативно тих, одговарајућих димензија, удобан и весео, са свим потребним прибором надохват руке. Све, од избора столице и боја до положаја у кући и декоративних детаља, има велики значај. Креирање простора за рад није тешко, тражи само мало воље, креативности и разумевања шта је вашем детету важно за ефикасан рад.

Локација

Простор за рад треба да је удаљен од прометних места у кући, јер свако кретање одвлачи пажњу. Уколико дете лако губи концентрацију, најбоље је тихо и изоловано место. Ако се, међутим, дете пријатније осећа и лакше ради окружено људима, изаберите кутак у дневној соби или кухињи. У том случају, постарајте се да је кутак за учење уредан и да остали укућани поштују "време за домаћи". Тиха музика је прихватљива, али би телевизор требало да остане угашен у то време. Добро је да мали ђак буде релативно близу родитеља, за случај да му затреба помоћ. У дечјој соби простор за игру је и даље важан сегмент и треба га задржати и када дете пође у школу, иако ће можда бити смањен због новог садржаја.

Радна површина

Радна површина треба да је једнобојна или у боји дрвета. Тамне и јаке боје, које привлаче пажњу, не препоручују се. Белу површину такође треба избегавати. Радије се определите за неку другу боју која пружа известан контраст белом папиру и странама књиге. Сјајна површина стола може да рефлектује светло и тиме замара дечје очи. Овакви проблеми се једноставно могу решити мат подлогом у одговарајућој боји. Фиоке стола, столица и детаљи који нису у видокругу могу наравно бити било које веселе боје.

Столица

Столица је најважнији елемент радног кутка. Подршка за доњи део леђа је веома важна, нарочито за тинејџере. Без лумбалног ослонца дете ће седети повијено и појавиће се бол у раменима. Уколико је столица превелика и наслон је далеко, поставите додатни јастук. Дете једноставно неће желети да седи у неудобној столици. Канцеларијска столица прилагодљиве висине је најбоља јер омогућава да дете правилно седи за столом и у односу на компјутер. Таква флексибилност је добра и зато што може да прати дететов раст. Добро је ако столица за радни сто има и наслоне за руке прилагодљиве висине. Предња ивица столице треба да је заобљена да не би спречавала циркулацију крви у ногама. Уколико дете још не дотиче ногама под док седи, обезбедите му ослонац за стопала.

Димензије

Пре него што се упустите у куповину намештаја увек измерите расположиви простор. Радна површина стола треба да је широка најмање 60 и дугачка 120 сантиметара да би дете имало довољно простора за рад. Нема разлога да добар сто не потраје током читавог школовања. И петогодишњаци могу да седе за класичним радним столом. Најчешћи проблем је што је радна површина сувише висока. Када дете седи, она треба да је у нивоу струка. Руке треба да се удобно одмарају на столу, односно да је угао у лакту најмање 90 степени. Такође је важно да стопала не висе. Већина не може да приушти мењање намештаја како дете расте, а многи чак ни прилагодљиву столицу. То није проблем, јер се висина столице коју имате може прилагодити и помоћу јастука или телефонског именика. Како дете расте појавиће се и потреба за проширивањем радног простора. То треба имати на уму при куповини дечје собе. Бела гарнитура је, на пример, веома захвална за каснија допуњавања.

Компјутер

Данашња деца расту у време када је компјутер саставни део игре, учења и дружења. Сто у облику слова L је идеалан уколико је компјутер део радног простора. Компјутер и тастатура стоје на једној страни, док је друга слободна за писање, цртање, читање. Монитор треба да је директно испред особе која за њим ради, у висини главе и удаљен 45-70 сантиметара. Избегните блесак на екрану колико год је могуће да избегнете напрезање очију. Набавите миша одговарајуће величине за дечју руку. Постарајте се да кутак има добру вентилацију, довољно светла и електричних утичница, као и додатну телефонску линију.

Светло

Нико не жели да борави у мрачном простору. Радно светло треба комбиновати са обилним општим светлом да би се избегле оштре сенке. Препоручује се стона лампа са флексибилним држачем и сијалицом пуног спектра. Сијалица треба да је 40 сантиметара изнад радне површине. Флуоресцентне сијалице могу да изазову главобољу. Халогене сијалице треба избегавати код млађе деце због високе температуре коју постижу. Када се компјутер дуго користи препоручује се смањен ниво светла да би се избегло напрезање очију.

Смештајни простор

Научите дете да док ради за столом уклони све што му тада није неопходно. Тако ћете га лакше учити радним навикама. Разбацане ствари, попут играчака, тањира са слаткишима, кавеза или акваријума са кућним љубимцем, сличица и албума, само одвлаче пажњу. Дечје собе су често мале и зато искористите сваки делић расположивог простора. Нека се полице простиру до плафона. Свакодневно коришћене ствари сместите на ниже полице, а вансезонску гардеробу и слично на више. Веома је важно да свака ствар има своје место, укључујући и ситнице попут лењира или гумице за брисање. Када то није случај, дете више времена проводи тражећи оно што му је потребно него у раду. Кутије у различитим бојама или са натписима шта се у њима налази су веома практичне, како за играчке тако и за школски прибор. За децу која раде у заједничком простору, на пример за трпезаријским столом, већ само доношење посебне кутије са школским прибором представља индикацију да је почело време за рад. Можете сваком школском предмету доделити другу боју и засебну преграду и тако олакшати детету враћање ствари на место. Немојте заборавити место за музичке и компјутерске дискове и игрице, који ће се гомилати како дете расте. Полице за књиге, свеске, папир и друго треба да су на дохвату руке, иначе ће све завршити на поду. Зидна табла са распоредом часова, календаром, бројевима телефона другара и подсетником практична је у сваком узрасту.

Персонализација

Деца треба да буду укључена у процес опремања свог радног кутка. Тако ће се у њему осећати пријатније и домаћи задаци ће им бити мање напорни и досадни. Такође, могу се осећати мање несигурно и збуњено ако их окружују њихове омиљене ствари, као и боје и детаљи које су сами бирали. Обезбедите основни намештај и препустите деци да кутак оплемене на свој начин. Што више дете радни простор доживљава као свој, већа је вероватноћа да ће га чешће и са већим задовољством користити. Нарочито тинејџери осећају потребу за издвајањем своје територије у оквиру родитељског дома. То им треба обезбедити колико год је могуће. Колико год вам њихов избор понекад деловао необично покушајте да га прихватите и поднесете стрпљиво, уз усмеравање и сугестије, али не и инсистирање. Могућност властитог избора је важан део одрастања.