Đački kutak

Početak školske godine je pravi trenutak da podstaknete radne navike svog deteta, bilo da tek polazi u školu ili je već uveliko đak, tako što ćete da uredite njegov lični prostor za rad. Posle vremena provedenog u školi dete oseća potrebu za svojim kutkom, a ujedno mu je potreban i prostor za izradu domaćih zadataka, knjige i drugi školski pribor. Taj prostor treba da bude svetao, relativno tih, odgovarajućih dimenzija, udoban i veseo, sa svim potrebnim priborom nadohvat ruke. Sve, od izbora stolice i boja do položaja u kući i dekorativnih detalja, ima veliki značaj. Kreiranje prostora za rad nije teško, traži samo malo volje, kreativnosti i razumevanja šta je vašem detetu važno za efikasan rad.

Lokacija

Prostor za rad treba da je udaljen od prometnih mesta u kući, jer svako kretanje odvlači pažnju. Ukoliko dete lako gubi koncentraciju, najbolje je tiho i izolovano mesto. Ako se, međutim, dete prijatnije oseća i lakše radi okruženo ljudima, izaberite kutak u dnevnoj sobi ili kuhinji. U tom slučaju, postarajte se da je kutak za učenje uredan i da ostali ukućani poštuju "vreme za domaći". Tiha muzika je prihvatljiva, ali bi televizor trebalo da ostane ugašen u to vreme. Dobro je da mali đak bude relativno blizu roditelja, za slučaj da mu zatreba pomoć. U dečjoj sobi prostor za igru je i dalje važan segment i treba ga zadržati i kada dete pođe u školu, iako će možda biti smanjen zbog novog sadržaja.

Radna površina

Radna površina treba da je jednobojna ili u boji drveta. Tamne i jake boje, koje privlače pažnju, ne preporučuju se. Belu površinu takođe treba izbegavati. Radije se opredelite za neku drugu boju koja pruža izvestan kontrast belom papiru i stranama knjige. Sjajna površina stola može da reflektuje svetlo i time zamara dečje oči. Ovakvi problemi se jednostavno mogu rešiti mat podlogom u odgovarajućoj boji. Fioke stola, stolica i detalji koji nisu u vidokrugu mogu naravno biti bilo koje vesele boje.

Stolica

Stolica je najvažniji element radnog kutka. Podrška za donji deo leđa je veoma važna, naročito za tinejdžere. Bez lumbalnog oslonca dete će sedeti povijeno i pojaviće se bol u ramenima. Ukoliko je stolica prevelika i naslon je daleko, postavite dodatni jastuk. Dete jednostavno neće želeti da sedi u neudobnoj stolici. Kancelarijska stolica prilagodljive visine je najbolja jer omogućava da dete pravilno sedi za stolom i u odnosu na kompjuter. Takva fleksibilnost je dobra i zato što može da prati detetov rast. Dobro je ako stolica za radni sto ima i naslone za ruke prilagodljive visine. Prednja ivica stolice treba da je zaobljena da ne bi sprečavala cirkulaciju krvi u nogama. Ukoliko dete još ne dotiče nogama pod dok sedi, obezbedite mu oslonac za stopala.

Dimenzije

Pre nego što se upustite u kupovinu nameštaja uvek izmerite raspoloživi prostor. Radna površina stola treba da je široka najmanje 60 i dugačka 120 santimetara da bi dete imalo dovoljno prostora za rad. Nema razloga da dobar sto ne potraje tokom čitavog školovanja. I petogodišnjaci mogu da sede za klasičnim radnim stolom. Najčešći problem je što je radna površina suviše visoka. Kada dete sedi, ona treba da je u nivou struka. Ruke treba da se udobno odmaraju na stolu, odnosno da je ugao u laktu najmanje 90 stepeni. Takođe je važno da stopala ne vise. Većina ne može da priušti menjanje nameštaja kako dete raste, a mnogi čak ni prilagodljivu stolicu. To nije problem, jer se visina stolice koju imate može prilagoditi i pomoću jastuka ili telefonskog imenika. Kako dete raste pojaviće se i potreba za proširivanjem radnog prostora. To treba imati na umu pri kupovini dečje sobe. Bela garnitura je, na primer, veoma zahvalna za kasnija dopunjavanja.

Kompjuter

Današnja deca rastu u vreme kada je kompjuter sastavni deo igre, učenja i druženja. Sto u obliku slova L je idealan ukoliko je kompjuter deo radnog prostora. Kompjuter i tastatura stoje na jednoj strani, dok je druga slobodna za pisanje, crtanje, čitanje. Monitor treba da je direktno ispred osobe koja za njim radi, u visini glave i udaljen 45-70 santimetara. Izbegnite blesak na ekranu koliko god je moguće da izbegnete naprezanje očiju. Nabavite miša odgovarajuće veličine za dečju ruku. Postarajte se da kutak ima dobru ventilaciju, dovoljno svetla i električnih utičnica, kao i dodatnu telefonsku liniju.

Svetlo

Niko ne želi da boravi u mračnom prostoru. Radno svetlo treba kombinovati sa obilnim opštim svetlom da bi se izbegle oštre senke. Preporučuje se stona lampa sa fleksibilnim držačem i sijalicom punog spektra. Sijalica treba da je 40 santimetara iznad radne površine. Fluorescentne sijalice mogu da izazovu glavobolju. Halogene sijalice treba izbegavati kod mlađe dece zbog visoke temperature koju postižu. Kada se kompjuter dugo koristi preporučuje se smanjen nivo svetla da bi se izbeglo naprezanje očiju.

Smeštajni prostor

Naučite dete da dok radi za stolom ukloni sve što mu tada nije neophodno. Tako ćete ga lakše učiti radnim navikama. Razbacane stvari, poput igračaka, tanjira sa slatkišima, kaveza ili akvarijuma sa kućnim ljubimcem, sličica i albuma, samo odvlače pažnju. Dečje sobe su često male i zato iskoristite svaki delić raspoloživog prostora. Neka se police prostiru do plafona. Svakodnevno korišćene stvari smestite na niže police, a vansezonsku garderobu i slično na više. Veoma je važno da svaka stvar ima svoje mesto, uključujući i sitnice poput lenjira ili gumice za brisanje. Kada to nije slučaj, dete više vremena provodi tražeći ono što mu je potrebno nego u radu. Kutije u različitim bojama ili sa natpisima šta se u njima nalazi su veoma praktične, kako za igračke tako i za školski pribor. Za decu koja rade u zajedničkom prostoru, na primer za trpezarijskim stolom, već samo donošenje posebne kutije sa školskim priborom predstavlja indikaciju da je počelo vreme za rad. Možete svakom školskom predmetu dodeliti drugu boju i zasebnu pregradu i tako olakšati detetu vraćanje stvari na mesto. Nemojte zaboraviti mesto za muzičke i kompjuterske diskove i igrice, koji će se gomilati kako dete raste. Police za knjige, sveske, papir i drugo treba da su na dohvatu ruke, inače će sve završiti na podu. Zidna tabla sa rasporedom časova, kalendarom, brojevima telefona drugara i podsetnikom praktična je u svakom uzrastu.

Personalizacija

Deca treba da budu uključena u proces opremanja svog radnog kutka. Tako će se u njemu osećati prijatnije i domaći zadaci će im biti manje naporni i dosadni. Takođe, mogu se osećati manje nesigurno i zbunjeno ako ih okružuju njihove omiljene stvari, kao i boje i detalji koje su sami birali. Obezbedite osnovni nameštaj i prepustite deci da kutak oplemene na svoj način. Što više dete radni prostor doživljava kao svoj, veća je verovatnoća da će ga češće i sa većim zadovoljstvom koristiti. Naročito tinejdžeri osećaju potrebu za izdvajanjem svoje teritorije u okviru roditeljskog doma. To im treba obezbediti koliko god je moguće. Koliko god vam njihov izbor ponekad delovao neobično pokušajte da ga prihvatite i podnesete strpljivo, uz usmeravanje i sugestije, ali ne i insistiranje. Mogućnost vlastitog izbora je važan deo odrastanja.