Тајни затвори – на видело

Јавна тајна да широм света постоје тајни затвори америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) од јуче, дакле, није више тајна: амерички председник Џорџ Буш је, наиме, први пут и јавно признао да су такве тамнице доиста постојале и да су у њима држани и испитивани главни осумњичени за тероризам. Буш је, обраћајући се преко телевизије породицама жртава терористичког напада 11. септембра 2001. године, при том, објавио и да је 14 људи, међу којима и главни "архитекта" тог напада Калид Шеик Мохамед, пребачено у америчку базу Гвантанамо на Куби. Рекао је и да су затвори ЦИА у иностранству испражњени. "За сада."

Изјава америчког председника јуче је, разуме се, поново узбуркала духове, како у Америци, тако и у свету.

"Европа наставља да се супротставља тајним затворима ЦИА", саопштила је Парламентарна скупштина Савета Европе, а њен председник Рене Ван дер Линден оценио да тајни затвори "иду у прилог терористима". "Европа не жели да има ни најмању улогу у оваквом нечасном систему. Отмицама људи и мучењем којем су изложени у тајности – чак и ако на кратко могу да буду изазов – баве се криминалци, а не демократске владе", нагласио је, између осталог, ван дер Линден, додајући да поменутих 14 припадника који су пребачени у кубански Гвантанамо "треба да буде подвргнуто одговарајућој процедури у којој се потпуно поштује међународно и људско право". "Наш посао је да помогнемо да се спере прљавштина са овог тајног рата који је, како смо коначно сазнали, вођен потпуно ван било каквих правних оквира", рекао је још ван дер Линден.

Терорисање терориста

Сличне су биле и друге реакције из света међу којима се, рецимо, може издвојити став француског шефа дипломатије Филипа Дуст-Блазија који је позвао Вашингтон да оконча бруку са "заробљеницима који се држе у понижавајућем стању", као и  Министарства иностраних послова Кине, земље коју САД иначе често критикују због стања људских права, чији представник није пропустио прилику да изјави како "Кина сматра да антитерористички напори треба да поштују принципе повеље УН и основне норме којима се руководе међународни односи..." .

Још много пре но што се председник Буш одлучио да саопшти истину о постојању тајних затвора, свима је, међутим, морало бити јасно да су ти принципи и норме у овом случају били – озбиљно нарушавани. Приче о мучењима и "терорисању терориста" били су, међутим, и саме само нека врста јавне тајне, потенциране, рецимо, пре неколико месеци, када су три затвореника из Гвантанама, суочена с неподношљивим тортурама, извршила самоубиство.

Европљани су се, при том, у последње време узбуђивали и због тврдњи да су осумњичени за тероризам држани у тајним затворима на – њиховом тлу. Новинска истраживања увелико су потврђивала ову сумњу, али... званична истрага није  уродила плодом, па је све и у овом случају остало на – недоказаним оптужбама. Организација Хјуман рајтс воч је, опет, тврдила да зна где су се "црни објекти" налазили: у Пољској и Румунији, што су дотичне земље хитро демантовале. Неки други извори помињали су, опет, неке друге земље, рецимо, Италију, Шведску, Македонију и Босну. Штампа је извештавала и о хиљада тајних летова у организацији ЦИА и мистериозним тамницама како у источној Европи, тако и у Тајланду или Авганистану. Званичници тих земаља су, међутим, све то само демантовали.

Случај Абу Омара

Требало је, међутим, бити крајње наиван па поверовати да, рецимо, италијанска влада, односно тамошња обавештајна служба није ништа знала о случају египатског свештеника Абу Омара кога је пре три године, усред дана, група агената ЦИА ухватила у Милану и потом авионом транспортовала у Египат.

Јуче је, међутим, британски посланик у Европском парламенту Сара Лудфорд најавила да ће ускоро група посланика, у склопу ове истраге, посетити Пољску и Румунију, али и Британију и Немачку. Она је, при том, оценила да "Буш није разоткрио само сопствену лаж, већ и арогантне лидере у Европи који су као неосноване одбацивали наше слутње...".

Амерички председник  Буш је, опет, и јуче морао да се суочава с непријатним критикама. Како из Европе тако и из сопствене земље. Извесни амерички експерти, су, при том, план његове администрације да пооштри домаће прописе били чак спремни да протумаче жељом да, изговарајући се борбом против терориста, заправо заштити саму себе. Ако би се неко некада, рецимо, досетио да ту администрацију почне да окривљује за евентуалне – ратне злочине!

Администрација се нашла под сумњом понајвише због настојања да пооштри па и

анулира чак и неке законе који се у САД сматрају темељним за демократију. Рецимо Закон о ратним злочинима, заснован на познатој Женевској конвенцији. Можда би у томе и успела да овога лета Врховни суд није проценио да та конвенција (која између осталог налаже и хуман третман затвореника) спада, заправо, у базичне законе САД.

Знајући очигледно за све то, Буш је, наравно, у свом телевизијском обраћању бранио ЦИА, објашњавајући да су "најважнији избор информација о томе где се терористи крију и шта планирају – сами терористи ", те да је читав (антитерористички) програм "помогао да потенцијалне масовне убице склонимо са улица пре него што добију шансу да убију". У прилог овим речима Буш је испричао како је Абу Зубајдах, лидер Ал каиде ухапшен у Пакистану, својим признањима помогао да се ухапсе други терористи попут Рамзија Биналшиба а касније и самог Калида Шеика Мохамеда.

У "Индипенденту" је јуче освануо напис у којем се описује како је тај Мохамед планирао да после циљева у САД нападне лондонски аеродром "Хитроу". Што је његовим хапшењем, разуме се, спречено, па су се и на основу тога могле уочити све добре стране заоштравања антитерористичке борбе. Суочен са критикама, Буш је, међутим, најавио да та борба нипошто неће бити – мимо закона. Осумњиченима за тероризам који тренутно чаме у Гвантанаму – најавио је и суђење.

Р. Г.

-----------------------------------------------------------

Укидање имунитета