Tajni zatvori – na videlo

Javna tajna da širom sveta postoje tajni zatvori američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) od juče, dakle, nije više tajna: američki predsednik Džordž Buš je, naime, prvi put i javno priznao da su takve tamnice doista postojale i da su u njima držani i ispitivani glavni osumnjičeni za terorizam. Buš je, obraćajući se preko televizije porodicama žrtava terorističkog napada 11. septembra 2001. godine, pri tom, objavio i da je 14 ljudi, među kojima i glavni "arhitekta" tog napada Kalid Šeik Mohamed, prebačeno u američku bazu Gvantanamo na Kubi. Rekao je i da su zatvori CIA u inostranstvu ispražnjeni. "Za sada."

Izjava američkog predsednika juče je, razume se, ponovo uzburkala duhove, kako u Americi, tako i u svetu.

"Evropa nastavlja da se suprotstavlja tajnim zatvorima CIA", saopštila je Parlamentarna skupština Saveta Evrope, a njen predsednik Rene Van der Linden ocenio da tajni zatvori "idu u prilog teroristima". "Evropa ne želi da ima ni najmanju ulogu u ovakvom nečasnom sistemu. Otmicama ljudi i mučenjem kojem su izloženi u tajnosti – čak i ako na kratko mogu da budu izazov – bave se kriminalci, a ne demokratske vlade", naglasio je, između ostalog, van der Linden, dodajući da pomenutih 14 pripadnika koji su prebačeni u kubanski Gvantanamo "treba da bude podvrgnuto odgovarajućoj proceduri u kojoj se potpuno poštuje međunarodno i ljudsko pravo". "Naš posao je da pomognemo da se spere prljavština sa ovog tajnog rata koji je, kako smo konačno saznali, vođen potpuno van bilo kakvih pravnih okvira", rekao je još van der Linden.

Terorisanje terorista

Slične su bile i druge reakcije iz sveta među kojima se, recimo, može izdvojiti stav francuskog šefa diplomatije Filipa Dust-Blazija koji je pozvao Vašington da okonča bruku sa "zarobljenicima koji se drže u ponižavajućem stanju", kao i  Ministarstva inostranih poslova Kine, zemlje koju SAD inače često kritikuju zbog stanja ljudskih prava, čiji predstavnik nije propustio priliku da izjavi kako "Kina smatra da antiteroristički napori treba da poštuju principe povelje UN i osnovne norme kojima se rukovode međunarodni odnosi..." .

Još mnogo pre no što se predsednik Buš odlučio da saopšti istinu o postojanju tajnih zatvora, svima je, međutim, moralo biti jasno da su ti principi i norme u ovom slučaju bili – ozbiljno narušavani. Priče o mučenjima i "terorisanju terorista" bili su, međutim, i same samo neka vrsta javne tajne, potencirane, recimo, pre nekoliko meseci, kada su tri zatvorenika iz Gvantanama, suočena s nepodnošljivim torturama, izvršila samoubistvo.

Evropljani su se, pri tom, u poslednje vreme uzbuđivali i zbog tvrdnji da su osumnjičeni za terorizam držani u tajnim zatvorima na – njihovom tlu. Novinska istraživanja uveliko su potvrđivala ovu sumnju, ali... zvanična istraga nije  urodila plodom, pa je sve i u ovom slučaju ostalo na – nedokazanim optužbama. Organizacija Hjuman rajts voč je, opet, tvrdila da zna gde su se "crni objekti" nalazili: u Poljskoj i Rumuniji, što su dotične zemlje hitro demantovale. Neki drugi izvori pominjali su, opet, neke druge zemlje, recimo, Italiju, Švedsku, Makedoniju i Bosnu. Štampa je izveštavala i o hiljada tajnih letova u organizaciji CIA i misterioznim tamnicama kako u istočnoj Evropi, tako i u Tajlandu ili Avganistanu. Zvaničnici tih zemalja su, međutim, sve to samo demantovali.

Slučaj Abu Omara

Trebalo je, međutim, biti krajnje naivan pa poverovati da, recimo, italijanska vlada, odnosno tamošnja obaveštajna služba nije ništa znala o slučaju egipatskog sveštenika Abu Omara koga je pre tri godine, usred dana, grupa agenata CIA uhvatila u Milanu i potom avionom transportovala u Egipat.

Juče je, međutim, britanski poslanik u Evropskom parlamentu Sara Ludford najavila da će uskoro grupa poslanika, u sklopu ove istrage, posetiti Poljsku i Rumuniju, ali i Britaniju i Nemačku. Ona je, pri tom, ocenila da "Buš nije razotkrio samo sopstvenu laž, već i arogantne lidere u Evropi koji su kao neosnovane odbacivali naše slutnje...".

Američki predsednik  Buš je, opet, i juče morao da se suočava s neprijatnim kritikama. Kako iz Evrope tako i iz sopstvene zemlje. Izvesni američki eksperti, su, pri tom, plan njegove administracije da pooštri domaće propise bili čak spremni da protumače željom da, izgovarajući se borbom protiv terorista, zapravo zaštiti samu sebe. Ako bi se neko nekada, recimo, dosetio da tu administraciju počne da okrivljuje za eventualne – ratne zločine!

Administracija se našla pod sumnjom ponajviše zbog nastojanja da pooštri pa i

anulira čak i neke zakone koji se u SAD smatraju temeljnim za demokratiju. Recimo Zakon o ratnim zločinima, zasnovan na poznatoj Ženevskoj konvenciji. Možda bi u tome i uspela da ovoga leta Vrhovni sud nije procenio da ta konvencija (koja između ostalog nalaže i human tretman zatvorenika) spada, zapravo, u bazične zakone SAD.

Znajući očigledno za sve to, Buš je, naravno, u svom televizijskom obraćanju branio CIA, objašnjavajući da su "najvažniji izbor informacija o tome gde se teroristi kriju i šta planiraju – sami teroristi ", te da je čitav (antiteroristički) program "pomogao da potencijalne masovne ubice sklonimo sa ulica pre nego što dobiju šansu da ubiju". U prilog ovim rečima Buš je ispričao kako je Abu Zubajdah, lider Al kaide uhapšen u Pakistanu, svojim priznanjima pomogao da se uhapse drugi teroristi poput Ramzija Binalšiba a kasnije i samog Kalida Šeika Mohameda.

U "Indipendentu" je juče osvanuo napis u kojem se opisuje kako je taj Mohamed planirao da posle ciljeva u SAD napadne londonski aerodrom "Hitrou". Što je njegovim hapšenjem, razume se, sprečeno, pa su se i na osnovu toga mogle uočiti sve dobre strane zaoštravanja antiterorističke borbe. Suočen sa kritikama, Buš je, međutim, najavio da ta borba nipošto neće biti – mimo zakona. Osumnjičenima za terorizam koji trenutno čame u Gvantanamu – najavio je i suđenje.

R. G.

-----------------------------------------------------------

Ukidanje imuniteta