Субота, 13.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Конкурс за везни ред

Конкурс за везни ред
Радост наших играча у Варшави после изједначујућег гола Лазовића (број 8) (Фото Бета)

Сви извештачи са утакмице Пољска – Србија у Варшави слажу се у једном: две велике слабости испољене су у том мечу. Једна веома битна је игра средњег реда, који у овој репрезентацији практично не постоји, и друга, у такозваној ужој одбрани, где поједини играчи својим квалитетом одскачу у негативном смислу у односу на елементарне захтеве као што су контрола простора, владање лоптом и сигурност у дуелима.

Изабраници селектора Клементеа успели су у једном, а то је освајање једног веома важног бода против репрезентације која је имала императив победе после неочекиваног пораза од Финске. Могли смо и да изгубимо, нисмо понајвише захваљујући изузетно расположеном голману Стојковићу који је бранио све што се могло одбранити. Али, парадоксално звучи, могли смо и да се вратимо са три освојена бода. Шансе смо имали после неискоришћене офанзиве Пољака у првом полувремену. Жигић, па Пантелић, потом и Лазовић, били су очи у очи са поузданим пољским чувар мреже и нису погодили циљ...

Епилог би се, дакле, могао дефинисати као праведан.

Али, освојен бод, ма колико значајан, не сме никог да завара. Наша репрезентација је показала да још нису решени можда и најважнији проблеми у организацији игре. Средњи ред као да уопште не функционише. У Варшави смо видели стару причу која се састоји од пребацивања средине терена, набацивања дугих, високих, углавном непрецизних лопти на истурене Жигића и Пантелића. Данас више нико тако не игра, из једноставног разлога што то ретко када "пролази" код иоле организованије одбране. На другој страни, такви непрецизни пасови прави су поклон противнику да одмах организује нове нападе на наш гол. Тога је у Варшави било на претек... А тако не смемо да играмо у наредним мечевима, јер нас може скупо коштати.

Дакле, Клементе мора брзо да реши тај горући проблем. Да ли је звезда Интера и наш капитен Дејан Станковић то решење?

Изрека каже: ако ниси део решења, онда си део проблема. Да ли то важи за нашег капитена, на селектору је да оцени...

Неопходно је да имамо покретљивије играче у том сектору, који комбинују, отварају се да приме лопту и да даље организују нападе, да задрже игру у "својим ногама" када је то потребно, дају могућност одбрани да предахне. Тога, једноставно, у нашој игри нема. У Варшави се све сводило на одбијање лопте, ногом, или главом, неконтролисано, углавном на ноге Пољацима. Колико су пута били у прилици да организују нападе на наш гол, још смо добро прошли.

Сматрамо да је један од разлога за овакву игру постава без Коромана на десној страни. Овај играч, иако није пружио најбољу игру против Азербербејџана, био је главни организатора акција по десној страни. Без њега у Варшави нисмо имали ни десну, ни леву страну у нападу. Једини је он, изгледа, способан да пренесе игру на противничку половину, продре, организује комбинацију испред противничког шеснаестерца. О томе би Клементе морао да поведе више рачуна. Игра само са Крстајићем, лево и Марјаном Марковићем, по десној страни била је промашај.

На другој страни испољили смо слабости у последњој линији. Треба отворено рећи: Милан Бишевац се дефинитивно не сналази у том простору. Прави велики број почетничких грешака, уз то није у стању да изнесе лопту, ослободи се противничког играча и посеже за најлакшим, али не и најсврсисходнијим решењем – избацивање лопте у аут у свакој прилици. Таквих играча има колико хоћете и у нашој лиги, оваквој каква је. Уз то уноси несигурност међу остале играче, који морају да пазе и на њега. Најбољи пример је акција која је претходила голу Пољака, када је Бишевац испао из игре у моменту када се очекивало да рашчисти ситуацију, чиме је одличног Степанова избацио из равнотеже, што је пољски нападач вешто искористио.

Дакле, ако желимо да у наредним утакмицама не "излуђујемо"домаћу фудбалску јавност не смемо дозволити да и трећи пут поновимо слабу игру, без обзира на повољан бодовни салдо. Крчаг иде на воду док се не разбије, каже наш народ, а то би требало да буде познато и селектору Клементеу.

Противници нас снимају, откривају све наше слабости и нема сумње да ће покушати да их до максимума искористе.

Наредна утакмица репрезентације Србије биће посебан испит. Већ 7. октобра дочекујемо селекцију Белгије у Београду. Белгијанци су после неуспеха на свом терену против Казахстана (0:0), у среду освојили три бода на гостовању у Јерменији и имају исти број бодова као и ми. Значи, то је прилика да покушају да се "изваде", док ми имамо шансу да их спустимо за неко место ниже на табели наше групе. Не смемо је пропустити.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.