Живописна, нетакнута природа

Добро очувана природа, богатство културно – историјских споменика, гостољубивост становништва, разноликости природних ресурса, здрава храна и свеж ваздух представљају велику развојну шансу за екотуризам Србије. Добру основу за развој представљају заштићена подручја природе – пет националних паркова, три Рамсар локалитета, један резерват биосфере, 120 резервата природе, 20 паркова природе, око 470 споменика природе, као и 215 биљних 427 животињских врста које су означене као природне реткости. Усвајање концепта одрживог развоја и управљања екотуризмом, уз коришћење искустава других земаља, може допринети одговарајућем позиционирању Србије као екотуристичке дестинације на међународном туристичком тржишту.

Међутим, развој екотуризма, како је дефинисан у међународним оквирима, још увек је у Србији у повоју. Према проценама Светске туристичке организације, глобални удео екотуризма у укупним туристичким путовањима је између два и четири одсто. Имајући у виду тенденције у нашој земљи и кретања на домаћем туристичком тржишту, може се проценити да је тај удео за Србију још и мањи. Разлог је недовољна мотивисаност, како потенцијалних стваралаца овог туристичког производа, тако и посредника – туристичких агенција, првенствено због ниске профитабилности.

За разлику од Србије и многих држава света, у неколико земаља на планети  екотуризам обезбеђује највећи прилив страног новца. У Костарики он је уноснији од извоза банана, у Танзанији и Кенији од извоза кафе, а у Индији од извоза текстила и накита. Процењује се да у Кенији само један лав туристичкој делатности донесе приход од око 50.000 евра годишње, док крдо слонова за исти период заради око 460 хиљада евра.

Како се екоуризам и реализује у руралним подручјима са нетакнутом или добро очуваном природом, то је потпуно логично да се направи ефектан спој сеоског и екотуризма. То се може приказати на примеру Србије, попут села подно Рудника – Коштунићи, Сирогојно на Златибору, село Кнић, Камена Гора, Мокра Гора... Ако се анализирају стање и очуваност природне средине на целој територији државе, а исти су основа за сеоски и екотуризам, могућности за развој ових видова туризма су заиста велике. Основ је за то је нетакнута природа – за велики део Србије може се сматрати да има у највећој мери очувану, а значајним делом и нетакнуту, природну средину (флора, фауна, пејзажи, културна баштина, здрава вода, ваздух и храна), попут природног резервата Засавица, које је већ препознатљиво на туристичкој мапи Србије. Живописна смена шума, влажних ливада, широких обала и саме воде, богатство биљних и животињских врста, традиционалан начин живота на реци осликан кроз фолклор и свакодневни живот, историјско наслеђе које сеже у прадавна времена, пружа посетиоцима током целе године посве ретке, привлачне и непоновљиве туристичке садржаје.

Клисуре река Увац и Милешевка, заједно са манастиром Милешева, веома је занимљиво подручје са становишта развоја екотуризма због прелепих пејзажа, бистре воде богате рибом, гостољубивости домаћина и понуде здравих, традиционално спремљених специјалитета, као и понуде различитих садржаја којима се омогућава уживање у ретко атрактивној природи. У току је израда студије о постојећим туристичким капацитетима овог подручја, као и могућим правцима његовог развоја. У овај међународни пројекат, као веома заинтересовани, укључили су се и представници околних општина, Нове Вароши, Пријепоља и Сјенице.

Значајно место на туристичкој карти Србије заузима етно село Сирогојно, које представља  јединствен музеј под отвореним небом који презентује традиционално материјално и духовно наслеђе српског села.

Нада Ковачевић