Може и без ММФ-а

Другу годину узастопце Влада Србије бележи вишак прихода у својој каси, а трећи пут за свог мандата предлаже ребаланс буџета. За разлику од претходних година, ова корекција је без "притиска" и непосредног надзора Међународног монетарног фонда, мада надзор људи из те светске "касе за позајмице" није сасвим искључена.
Актуелна влада и њен министар финансија, Млађан Динкић, имају одиста добрих разлога за задовољство, које он, уосталом, није ни крио на јучерашњој конференцији за новинаре. Јер, суфицит у буџету ретко постижу и економски много јаче и уређеније земље од наше. И поврх свега – вишак прихода не иде за покривање расхода, већ за нови инвестициони циклус или, како га министар Динкић, назва "капитални расход". О дугорочнијим последицама високих буџетских прихода и суфицита по национални колач мораће да проговоре струка и наука, али то је већ тема за себе.

Ове године за улагања је намењено око 400 милиона евра. За догодине планирано је бар двоструко више. Да ли ће се овогодишња сума и потрошити, највише зависи од ефикасности у припремним пословима (тендерима) за најављена улагања у више од три хиљаде пројеката – од компјутера за школе, преко стотина километара путева до оправки музеја и манастира.

Док је министар Динкић јуче блистао од задовољства, истовремено је у саопштењу Народне банке Србије, у коме се, ваљда, износе ставови гувернера Радована Јелашића, било отворених упозорења на могуће инфлаторне последице. Не толико због самог ребаланса буџета, колико због несумњиво очекиваног раста готово свих видова потрошње.

У НБС, дакле, процењују да ће увећани приходи у буџету, а тиме и потрошња, поготово за плате војске, здравства, школства... озбиљно довести у питање њен циљ – да инфлацију задржи испод десет процената. У случају да економски токови крену тим инфлаторним каналима, централна банка већ најављује знатна новчана и кредитна ограничења која ће, а кога другог, погодити грађане и већи део привреде.

Са скупљим и теже доступним зајмовима, не само за потрошачке и друге кредите намењене становништву, хладиће се садашња задовољавајућа привредна активност, што је, опет, главни циљ владе и министра Динкића са Националним инвестиционим планом. Да већим улагањима и из буџета поспеше запошљавање и стандард становништва, као већи проблем друштва од саме инфлације.

За вазда оптимистичког министра Динкића, како јуче рече, забринутост гувернера, иако се до пре неку годину и сам "пекао на истој ватри", проблема са ребалансом и потрошњом неће бити, али свако треба да ради свој посао. То ће рећи да се гувернер стара о ценама и здрављу динара, а он ће о јавним финансијама, али и улагањима.

Коме ће време дати за право, не треба чекати пуно – крај ове и почетак идуће године, али нико, па ни министар Динић, који је то једном већ чинио – не понуди опкладу. Шта чека?