Клупа за чекање, наду и плакање

Ваљево – Фабрика вијака „Градац“ у Ваљеву нема изгледа за брз опоравак и покретање производње. Фирма „Скаб“ већинског власника Душана Секулића покренула је предлог за стечај, за дуг од 900.000 евра. Већ пет месеци 154 од 260 радника су у штрајку због неисплаћених зарада, неповезаног стажа и без социјалног осигурања. Део њих сваког радног дана уредно долази испред зграде Градске куће у нади да ће им надлежне институције помоћи код увођења такозваног радног стечаја и дефинисања социјалног програма, јер многи су ради да одласком из фабрике стану на крај вишемесечном малтретирању и понижавању.
Влада Стојанић, заменик председника синдиката Радничко јединство, и његов колега Драган Милутиновић из Самосталног синдиката „Градца“ кажу за наш лист да би била велика срамота за државу ако радници не добију своје принадлежности. Они додају да је стечај известан и да је само питање да ли ће он бити спроведен преко Трговинског суда у Зрењанину или у Ваљеву, јер је већински власник у међувремену изместио седиште фирме. Крајњу реч о томе даће Касациони суд у Београду.
– Фабрика је практично доведена пред банкрот и то је свесно учињено. Од приватизације пре четири године било је злоупотреба о чему сведочи шест кривичних пријава за шест осумњичених лица против којих ће процеси почети за који дан у Основном суду у Ваљеву. Ми из синдиката не смемо дозволити да радници, због скандалозно спроведене приватизације, изгубе све. У питању су запослени који у просеку имају преко 25 година стажа у фабрици и старосне су доби која им не омогућава да на неком другом месту потраже ухлебљење – каже синдикалац Стојанић.
– Нови власник није показао никакву вољу да ова фабрика ради. То је јасно свима и држави и челницима локалне самоуправе, али још нико од њих не предузима конкретне потезе. Додуше, ми очекујемо, ако фабрика оде у стечај, да нам буде обезбеђен социјални програм као што је то било у случајевима ваљевских предузећа „Дуван“, „Кожара“ и „Стефил“ – вели Драган Милутиновић.
На клупи са погледом на Градску кућу затекли смо десетак радника, јер је друга група остала поред фабричке капије. Душанка Пантић, радница и синдикални активиста „Градца“, каже да јој најтеже пада то што јој је дијагностикован тумор а она после 30 година рада месецима нема оверену здравствену књижицу. Разочарана је вели државом и свим њеним реформама, посебно оним у привреди и економији.
Живадинка Ђукић је у фабрици 15 година радила на обрачуну плата. Сад она не добија плату. Има у кући два студента и само захваљујући томе што јој супруг ради крпе крај с крајем. Металостругар Слободан Крстић који је у фабрици 31 годину вели да није ни сањао да ће доћи у овакву ситуацију и понижење. Он већ месецима свако јутро очекује од свог детета, које срећом ради, да му да новац за паклицу цигарета. Влада Севића издржава супруга а међу онима које смо затекли на клупи био је и Драган Јефтић, бивши контролор производње у „Градцу“, који би управо данас законски требало да оде у пензију. Међутим, он вели да од тог посла неће бити ништа све док му нови власник не уплати пензиони допринос за 9,5 месеци. Као искусан радник и стручњак на пословима контроле, каже да нови власник куповином фабрике није имао озбиљне намере иако се ради о фабрици која се поодавно легитимисала на тржишту са изузетно квалитетном робом.
Будо Нововић