Klupa za čekanje, nadu i plakanje

Valjevo – Fabrika vijaka „Gradac“ u Valjevu nema izgleda za brz oporavak i pokretanje proizvodnje. Firma „Skab“ većinskog vlasnika Dušana Sekulića pokrenula je predlog za stečaj, za dug od 900.000 evra. Već pet meseci 154 od 260 radnika su u štrajku zbog neisplaćenih zarada, nepovezanog staža i bez socijalnog osiguranja. Deo njih svakog radnog dana uredno dolazi ispred zgrade Gradske kuće u nadi da će im nadležne institucije pomoći kod uvođenja takozvanog radnog stečaja i definisanja socijalnog programa, jer mnogi su radi da odlaskom iz fabrike stanu na kraj višemesečnom maltretiranju i ponižavanju.
Vlada Stojanić, zamenik predsednika sindikata Radničko jedinstvo, i njegov kolega Dragan Milutinović iz Samostalnog sindikata „Gradca“ kažu za naš list da bi bila velika sramota za državu ako radnici ne dobiju svoje prinadležnosti. Oni dodaju da je stečaj izvestan i da je samo pitanje da li će on biti sproveden preko Trgovinskog suda u Zrenjaninu ili u Valjevu, jer je većinski vlasnik u međuvremenu izmestio sedište firme. Krajnju reč o tome daće Kasacioni sud u Beogradu.
– Fabrika je praktično dovedena pred bankrot i to je svesno učinjeno. Od privatizacije pre četiri godine bilo je zloupotreba o čemu svedoči šest krivičnih prijava za šest osumnjičenih lica protiv kojih će procesi početi za koji dan u Osnovnom sudu u Valjevu. Mi iz sindikata ne smemo dozvoliti da radnici, zbog skandalozno sprovedene privatizacije, izgube sve. U pitanju su zaposleni koji u proseku imaju preko 25 godina staža u fabrici i starosne su dobi koja im ne omogućava da na nekom drugom mestu potraže uhlebljenje – kaže sindikalac Stojanić.
– Novi vlasnik nije pokazao nikakvu volju da ova fabrika radi. To je jasno svima i državi i čelnicima lokalne samouprave, ali još niko od njih ne preduzima konkretne poteze. Doduše, mi očekujemo, ako fabrika ode u stečaj, da nam bude obezbeđen socijalni program kao što je to bilo u slučajevima valjevskih preduzeća „Duvan“, „Kožara“ i „Stefil“ – veli Dragan Milutinović.
Na klupi sa pogledom na Gradsku kuću zatekli smo desetak radnika, jer je druga grupa ostala pored fabričke kapije. Dušanka Pantić, radnica i sindikalni aktivista „Gradca“, kaže da joj najteže pada to što joj je dijagnostikovan tumor a ona posle 30 godina rada mesecima nema overenu zdravstvenu knjižicu. Razočarana je veli državom i svim njenim reformama, posebno onim u privredi i ekonomiji.
Živadinka Đukić je u fabrici 15 godina radila na obračunu plata. Sad ona ne dobija platu. Ima u kući dva studenta i samo zahvaljujući tome što joj suprug radi krpe kraj s krajem. Metalostrugar Slobodan Krstić koji je u fabrici 31 godinu veli da nije ni sanjao da će doći u ovakvu situaciju i poniženje. On već mesecima svako jutro očekuje od svog deteta, koje srećom radi, da mu da novac za paklicu cigareta. Vlada Sevića izdržava supruga a među onima koje smo zatekli na klupi bio je i Dragan Jeftić, bivši kontrolor proizvodnje u „Gradcu“, koji bi upravo danas zakonski trebalo da ode u penziju. Međutim, on veli da od tog posla neće biti ništa sve dok mu novi vlasnik ne uplati penzioni doprinos za 9,5 meseci. Kao iskusan radnik i stručnjak na poslovima kontrole, kaže da novi vlasnik kupovinom fabrike nije imao ozbiljne namere iako se radi o fabrici koja se poodavno legitimisala na tržištu sa izuzetno kvalitetnom robom.
Budo Novović