Помак у заштити културног наслеђа

Преговарачке делегације Београда и Приштине завршиле су јуче, касно по подне, у Бечу још једну рунду преговора, на којој су разматране надлежности будућих српских општина на Косову, предлог о броју заштитних зона око цркава и манастира, враћање предмета историјске вредности из Београда у Приштину и људским правима и заштити етничких заједница.

Након јучерашњег састанка о заштити верског и културног наслеђа, за разлику од оцене разговора о децентрализацији претходног дана, представници две стране су заједнички истакле да су постигле известан напредак.

Саветник председника Србије и члан српског преговарачког тима Душан Батаковић је рекао новинарима да су разговори о заштити цркава и споменика показали да постоји основа за један свеобухватан дугорочни споразум, упркос томе што је, како је додао, "са албанске стране углавном било покушаја да се драстично сузе заштитне зоне око најважнијих манастира".

Батаковић је навео да су артефакти из приштинског музеја, позајмљени 1996. за потребе археолошке изложбе САНУ и донети у Београд, правно гледано у власништву Србије. "Међутим, пошто је ово преговарачки процес, и не можемо да изнесемо ни Дечане, ни Пећку патријаршију, ни друге споменике, ми ћемо, уколико се постигне квалитетан и по нас задовољавајући договор о заштићеним зонама, као знак добре воље, те артифакте тек на крају вратити", најавио је Батаковић.

Сви спремни на уступке

Шеф Координационог центра Санда Рашковић-Ивић такође је рекла да је у преговорима о заштити културне и верске баштине дошло до одређеног напретка и да је на бечком састанку владала "много боља" атмосфера него у претходним рундама. "Мислим да све стране желе да постигну конструктиван договор и покажу напор, не само да бисмо могли да говоримо о неком напретку, него сматрам да смо сви негде спремни да дамо уступке, веће или мање", казала је Санда Рашковић-Ивић.

Београд је, како је поновила, изашао са захтевом за формирање 39 заштитних зона око цркава и манастира, али је навела да је српска страна направила уступак већ тиме што је величину заштитних зона смањила са 6.500 на 5.500 хектара.

На састанку је, према њеним речима, разматрано и оснивање комисије која би се бавила имплементацијом и надзором спровођења споразума о заштитним зонама. Та комисија би се састојала од српских, албанских и међународних представника и бавила би се пре свега спровођењем оног што буде договорено и надгледањем, као и безбедносним питањима. "Уколико Српска православна црква не буде задовољна начином на који комисија спроводи мониторинг и имплементацију, она може да се пожали и тражи арбитражу високог представника", рекла је Санда Рашковић-Ивић. За неколико недеља ће, како је најавила, поново бити одржана седница о заштити црквене и културне баштине, али тачан датум још није познат.

Озбиљна понуда Приштине

Члан београдске делегације за преговоре о заштити верског и културног наслеђа на Косову, митрополит Амфилохије Радовић изјавио је да је за Београд на првом месту обезбеђење заштитних зона око манастира, цркава и свих споменика. Шеф приштинске делегације Аљбер Хиса је истакао да је понуда Приштине о заштићеним зонама "озбиљна и коначна".

Током јучерашњих преговора у бечкој палати Даун-Кински представници Београда и Приштине дискутовали су и о надгледању и спровођењу споразума о враћању предмета од историјске вредности као и о принципима за употребу језика, слободи кретања, медијима и осталим важним питањима мањинских права, као што је представљање заједница у скупштини, влади и правосуђу и осталим механизмима заштите људских права и заједница.

Приштина је у поподневном делу преговора у Бечу предложила да у Скупштини Косова одлуке од виталног интереса за етничке заједнице не могу да буду промењене, осим ако за то гласа већина свих посланика и већина посланика мањинских заједница, рекао је је шеф приштинске делегације за људска права и заштиту заједница Ветон Сурои.

Он је новинарима пренео да је изасланик УН за статус Косова Марти Ахтисари, приликом последњег боравка на Косову, представио неколико питања на која би Приштина требало додатно да одговори. "Преформулисали смо неке наше ставове и оно што је, мислим, највећа позитивна промена, јесте то да смо се сложили да имамо Бадинтерову двоструку већину у виталним интересима грађана који су у мањинским заједницама", рекао је Сурои.

То значи да "ништа што је од виталног интереса не може да се промени у парламенту, осим ако за то гласа више од половине чланова скупштине и више од половине чланова присутних из редова мањинских заједница", додао је он.

Сурои је рекао да Приштина тиме покушава да постигне квалитет одлучивања у скупштини и другим сегментима живота, што би спречило могућност мајоризације на Косову.

Београд се, међутим, противи настојању Приштине да се косовски Срби третирају као мањина, већ сматра да су они конститутиван народ. Због тога представници Срба са Косова нису учествовали на овом састанку, као ни на прошлом посвећеном тој теми, одржаном 8. августа.