Pomak u zaštiti kulturnog nasleđa

Pregovaračke delegacije Beograda i Prištine završile su juče, kasno po podne, u Beču još jednu rundu pregovora, na kojoj su razmatrane nadležnosti budućih srpskih opština na Kosovu, predlog o broju zaštitnih zona oko crkava i manastira, vraćanje predmeta istorijske vrednosti iz Beograda u Prištinu i ljudskim pravima i zaštiti etničkih zajednica.

Nakon jučerašnjeg sastanka o zaštiti verskog i kulturnog nasleđa, za razliku od ocene razgovora o decentralizaciji prethodnog dana, predstavnici dve strane su zajednički istakle da su postigle izvestan napredak.

Savetnik predsednika Srbije i član srpskog pregovaračkog tima Dušan Bataković je rekao novinarima da su razgovori o zaštiti crkava i spomenika pokazali da postoji osnova za jedan sveobuhvatan dugoročni sporazum, uprkos tome što je, kako je dodao, "sa albanske strane uglavnom bilo pokušaja da se drastično suze zaštitne zone oko najvažnijih manastira".

Bataković je naveo da su artefakti iz prištinskog muzeja, pozajmljeni 1996. za potrebe arheološke izložbe SANU i doneti u Beograd, pravno gledano u vlasništvu Srbije. "Međutim, pošto je ovo pregovarački proces, i ne možemo da iznesemo ni Dečane, ni Pećku patrijaršiju, ni druge spomenike, mi ćemo, ukoliko se postigne kvalitetan i po nas zadovoljavajući dogovor o zaštićenim zonama, kao znak dobre volje, te artifakte tek na kraju vratiti", najavio je Bataković.

Svi spremni na ustupke

Šef Koordinacionog centra Sanda Rašković-Ivić takođe je rekla da je u pregovorima o zaštiti kulturne i verske baštine došlo do određenog napretka i da je na bečkom sastanku vladala "mnogo bolja" atmosfera nego u prethodnim rundama. "Mislim da sve strane žele da postignu konstruktivan dogovor i pokažu napor, ne samo da bismo mogli da govorimo o nekom napretku, nego smatram da smo svi negde spremni da damo ustupke, veće ili manje", kazala je Sanda Rašković-Ivić.

Beograd je, kako je ponovila, izašao sa zahtevom za formiranje 39 zaštitnih zona oko crkava i manastira, ali je navela da je srpska strana napravila ustupak već time što je veličinu zaštitnih zona smanjila sa 6.500 na 5.500 hektara.

Na sastanku je, prema njenim rečima, razmatrano i osnivanje komisije koja bi se bavila implementacijom i nadzorom sprovođenja sporazuma o zaštitnim zonama. Ta komisija bi se sastojala od srpskih, albanskih i međunarodnih predstavnika i bavila bi se pre svega sprovođenjem onog što bude dogovoreno i nadgledanjem, kao i bezbednosnim pitanjima. "Ukoliko Srpska pravoslavna crkva ne bude zadovoljna načinom na koji komisija sprovodi monitoring i implementaciju, ona može da se požali i traži arbitražu visokog predstavnika", rekla je Sanda Rašković-Ivić. Za nekoliko nedelja će, kako je najavila, ponovo biti održana sednica o zaštiti crkvene i kulturne baštine, ali tačan datum još nije poznat.

Ozbiljna ponuda Prištine

Član beogradske delegacije za pregovore o zaštiti verskog i kulturnog nasleđa na Kosovu, mitropolit Amfilohije Radović izjavio je da je za Beograd na prvom mestu obezbeđenje zaštitnih zona oko manastira, crkava i svih spomenika. Šef prištinske delegacije Aljber Hisa je istakao da je ponuda Prištine o zaštićenim zonama "ozbiljna i konačna".

Tokom jučerašnjih pregovora u bečkoj palati Daun-Kinski predstavnici Beograda i Prištine diskutovali su i o nadgledanju i sprovođenju sporazuma o vraćanju predmeta od istorijske vrednosti kao i o principima za upotrebu jezika, slobodi kretanja, medijima i ostalim važnim pitanjima manjinskih prava, kao što je predstavljanje zajednica u skupštini, vladi i pravosuđu i ostalim mehanizmima zaštite ljudskih prava i zajednica.

Priština je u popodnevnom delu pregovora u Beču predložila da u Skupštini Kosova odluke od vitalnog interesa za etničke zajednice ne mogu da budu promenjene, osim ako za to glasa većina svih poslanika i većina poslanika manjinskih zajednica, rekao je je šef prištinske delegacije za ljudska prava i zaštitu zajednica Veton Suroi.

On je novinarima preneo da je izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari, prilikom poslednjeg boravka na Kosovu, predstavio nekoliko pitanja na koja bi Priština trebalo dodatno da odgovori. "Preformulisali smo neke naše stavove i ono što je, mislim, najveća pozitivna promena, jeste to da smo se složili da imamo Badinterovu dvostruku većinu u vitalnim interesima građana koji su u manjinskim zajednicama", rekao je Suroi.

To znači da "ništa što je od vitalnog interesa ne može da se promeni u parlamentu, osim ako za to glasa više od polovine članova skupštine i više od polovine članova prisutnih iz redova manjinskih zajednica", dodao je on.

Suroi je rekao da Priština time pokušava da postigne kvalitet odlučivanja u skupštini i drugim segmentima života, što bi sprečilo mogućnost majorizacije na Kosovu.

Beograd se, međutim, protivi nastojanju Prištine da se kosovski Srbi tretiraju kao manjina, već smatra da su oni konstitutivan narod. Zbog toga predstavnici Srba sa Kosova nisu učestvovali na ovom sastanku, kao ni na prošlom posvećenom toj temi, održanom 8. avgusta.