Србија у финалу против Мађарске

Србија је у финалу 27. европског првенства за ватерполисте. У полуфиналу је без по муке савладала Румунију с 13:6 (4:0, 2:1, 3:2, 4:3).

Наша репрезентација ће се тако борити за трећи узастопни мандат на европском трону. Засела је на њему 2001. у Будимпешти када је под именом Југославија у финалу савладала Италију. Сачувала га као СЦГ 2003. у Крању против Хрватске, а сутра јој на Ташмајдану (20,15 ч) предстоји окршај за злато с Мађарима.

Наш тим је већ у првој четвртини потопио све наде Румуна у изненађење. Повели су наши ватерполисти с 4:0, а сви голови су постигнути на различите начине, што показује какво богатство решења имају у нападу.

Прве редове нове странице победе је исписао Слободан Никић. Капитен Владимир Вујасиновић га је изванредно пронашао пред румунским голом, па нашем центру није било нимало тешко да затресе мрежу.

Други гол је постигао Данило Икодиновић, али највеће заслуге припадају Александру Ћирићу. Као делфин је искочио из воде и пресекао додавање румунских спољних играча, Икодиновић је добио лопту у противнападу и за аса његовог калибра био је мачји кашаљ да надмудри противничког голмана када се нашао с њим очи у очи.

Трећи гол смо постигли с играчем више готово истог тренутка када је Дунки показано да напусти игралиште. Лопта је одмах прослеђена Шапићу, а велемајстор за давање голова је без по муке урадио оно што се од њега и очекује.

За четврти гол је било довољно последњих десет секунди. Толико је лопта путовала од Шефика преко Вујасиновића на средини пливалишта до Шапића на шест-седам метара од румунског гола одакле је матирао Ненчуа, који у четвртфиналу против Италијана није примио гол (бранио последње две четвртине).

Колико су наши ватерполисти били надмоћнији најбоље говори податак да је у првој четвртини Шефик само једном имао посла, а и тај ударац, мада је завршио у корнеру, био је прилично млак. Сви остали румунски покушаји су или били непрецизни, или је неко из наше одбране одменио голмана, или су наши играчи прочитали противничке намере и узели им лопту.

Када су Румуни после тајм-аута у другој четвртини преко Андреја искористили искључење Трбојевића, чак се зачуо и пљесак из гледалишта. Наша публика се понадала да ова утакмица неће прерасти у игру мачке с мишем и да ће полуфинале постати занимљивије. Румуни су се трудили, али су личили на неприпремљене ђачиће пред строгим професором.

Било је тренутака који су одлично одсликавали моћ наше екипе. Тако је, на пример, Шапић, кад смо имали играча више, предложио да се игра на Савића, који је ушао пред гол као други центар, и врло брзо је направљена комбинација да управо Савић постигне гол (8:5). У последњој четвртини Савић је затражио лопту од Прлаиновића, одмах му је вратио, а наш млади репрезентативац је без оклевања, очигледно по савету старијег саиграча, с приличне удаљености постигао један од најлепших погодака на утакмици.

Од прве утакмице на првенству па закључно с овом у полуфиналу наша репрезентација је играла како само може да се пожели. Засад није било противника који јој је иоле правио невоље, па је Србија као разарач на атомски погон упловила у финале, где је чека, по ономе што се видело на Ташмајдану, једина преостала ватерполо суперсила – Мађарска.

Пливалиште: Ташмајдан. Гледалаца: 5.000. Судије: Наумов (Русија) и Маргета (Словенија). Искључења: Србија 8(4), Румунија 8(5). Стрелци: 1:0 Никић, 2:0 Икодиновић, 3:0 Шапић (+), 4:0 Шапић, 4:1 Андреј (+), 5:1 В. Удовичић, 6:1 Вујасиновић (+), 6:2 Бусила (+), 7:2 Никић (+), 7:3 Ђ. Ђеорђеску (+), 8:3 Савић (+), 9:3 Шапић, 9:4 Раду, 10:4 Шапић (+), 11:4 Пековић (+), 12:4 Прлаиновић, 12:5 Андреј (+), 13:5 Савић, 13:6 Раду.

СРБИЈА: Шефик, Трбојевић, В. Удовичић 1, Савић 2, Икодиновић 1, Никић 2, Филиповић, Ћирић, Шапић 4, Вујасиновић 1, Пековић 1, Соро, Прлаиновић 1. Тренер: Деј. Удовичић.

РУМУНИЈА: Ненчу, Раду 2, Мусат, Бонка, Јосеп, Бусила 1, Дунка, Гибан, Ђ. Ђеорђеску 1, Матеј, Андреј 2, Негреан, Дину. Селектор: Хађу.

--------------------------------------------------------------------------

Незадрживи Мађари

Мађарска – Шпанија 16:10 (5:3, 3:2, 4:1, 4:4)

У другој полуфиналној утакмици Мађарска је победила Шпанију са 16:10 (5:3, 3:2, 4:1, 4:4) и заслужено ушла у финале Европског првенства. Као што су све утакмице нашег тима личиле једна на другу, тако су и Мађари "преписали" ток ове утакмице у складу с оним што су до сада пружали у Београду.

И Шпанци су им неко време пружали отпор, али Мађари нису због тога показивали нервозу свесни да су бољи и да ће ствари доћи на своје место. До минут и по пре краја друге четвртине могло је и да се помисли да су коначно наишли на тврђи орах, али је онда уследио расплет. Само што је Шпанац Мартин смањио на 6:5 Мађари су изнудили пенал који је искористио Гергељ Киш и тада је почела њихова серија, која је распршила све недоумице. После 10:5 за њих средином треће четвртине све је било решено.

Пливалиште: Ташмајдан. Гледалаца: 2.000. Судије: Хауше (Немачка) и Тулга (Турска). Искључења: Мађарска 9(4), Шпанија 9(6). Петерци: Мађарска 1(1), Шпанија 1(1). Стрелци: 1:0 Бирош, 1:1 Ф. Пероне, 2:1 Бирош (+), 2:2 Молина, 3:2 Гер. Киш, 4:2 Мадараш (+), 4:3 Молина (+), 5:3 Дан. Варга, 5:4 Ч. Гарсија (+), 6:4 Гер. Киш (+), 6:5 Мартин (+), 7:5 Гер. Киш (петерац), 8:5 Хошњански, 9:5 Дан. Варга (+), 10:5 Гер. Киш, 10:6 Молина, 11:6 Хошњански, 12:6 Молнар, 13:6 Мадараш (+), 13:7 Мартин, 14:7 А. Штајнмец, 15:7 Дан. Варга (+), 15:8 Перез, 15:9 Молина (петерац), 16:9 Дан. Варга, 16:10 Мора (+).

МАЂАРСКА: Сечи, Дан. Варга 4, Мадараш 2, А. Штајнмец 1, Кашаш, Сивош, Гер. Киш 4(1), Хошњански 2, Фодор, Габ. Киш, Молнар 1, Бирош 2, Гор-Нађ. Селектор: Кемењ.

ШПАНИЈА: И. Агилар, М. Гарсија, Мартин 2, Р. Пероне, Молина 4(1), Мора 1, Реј, Ваљес, Ф. Пероне 1, Перез 1, Ч. Гарсија 1, Андреу, Мингел. Селектор: Р. Агилар.