Искушења лимоноваца

У време милијардера Абрамовича и повратка у живот Русије капитализма, вероватно није необично што су у Москви, у шароликој политичкој паради, коначно поново и бољшевици. У одсуству анархиста, руска обновљена историјска слика не би можда без овог архаичног састојка била потпуна. А и парада, сигурно не би имала живописност коју има.

Пре две године, група националбољшевика Едуарда Лимонова провалила је на пример у Министарство здравља. Намера је била да јавност сазна да "лимоновци" постоје и да су против "либералистичких" власти Кремља. Али, авај –

извесни Борис Громов скинуо је са зида портрет Путина и хитнуо слику шефа државе кроз прозор на улицу.

Портрет који је, пожалиће се после Лимонов, "полетевши с прозора долетео у новине", помогао је, међутим, да и казна за прекршај буде долично промотивна. Тај Громов отправљен је с лисицама на рукама у Уфу да одробија три године у Башкирији.

Класик иза браве

Едуард Лимонов је руски националбољшевик, писац и авантуриста. У време распада Југославије путовао је на Балкан, желећи да покаже да подржава Србе у Босни.

Али, вратио се разочаран. У једном интервјуу обрушио се на Милошевића, јер је овај, рекао је Лимонов, "издао интересе босанских Срба" и "предао Хрватима српску Крајину и Книн". Подлегао је, каже, "конзервативном монструму сељаштва" и Срба у Србији.

У Русији, Лимонов је хапшен, оптужен за тероризам. Приписивани су му организовање наоружане илегалне групе и илегална набавка оружја, али то није доказано.

После више од годину дана у истражном затвору, предводник националбољшевика је ослобођен. Изашао је сав озарен. Донео је отуд  рукописе неколико књига написаних иза решетака.

За ослобађање Лимонова, руског "живог писца класика", заложила се група утицајних домаћих интелектуалаца, организујући притисак јавности на власт. Њихов апел кулминирао је отвореним писмом тадашњем тужиоцу Устинову.

Ипак – пре годину дана, Националбољшевичка партија је забрањена, после низа инцидената зачињених тучама "лимоноваца". Последња епизода њених искушења пред властима уследила је недавно, с појавом Националбољшевичког фронта – политичког клона са истоветним симболима, али из лабораторије власти.

"Ми контролишемо више од 30 одсто оног што је била НБП", похвалио се Алексеј Голубовић – вођа алтернативаца, бољшевика Фронта.

Голубовић је суоснивач НБП, из раних деведесетих. Споља, његови следбеници су слични "лимоновцима", црнокошуљаши. Тако одевени, појавили су се и на свом оснивачком конгресу. Међутим, супротно "лимоновцима", "фронтовци" нису опозиција већ подршка Кремљу.

За сваки случај

Лимонов је огорчен, осећа се као проналазач коме су украли лиценцу. Говори о политичкој подвали власти, намерне да збуни присталице бољшевика у руском грађанству. И вероватно јесте у праву. Политичка инжењерија Кремља не губи време, примичу се наредни избори... Али, шта је то чиме је агилни, али уза све и мало популарни вођа националбољшевика могао засметати?

Можда тиме што Лимонов хода од табора до табора и неуморно позива руске партије у опозицији да се уједине против Кремља.

"Господо, погледајте трезвеним очима. Ствар је озбиљна, покушаће да нам натуре Путина II, а ви? Та нисте деца, откуда таква лакомисленост? Или немате политичког талента? Потребан је један кандидат. Такав који ће свима одговарати. Ојачаћемо га тиме што ћемо сви скупа стати иза његових леђа. Ко ће то бити? Касјанов? Ако се осмели и сагласи се, нека буде. Потребно је да тај не буде превише прљав, и да није лично нашкодио народу. Један заједнички кандидат демократа, као и један јединствени кандидат комуниста, изгубиће изборе", опомиње бољшевик.

Уједињавање је реч која смета свакој власти, па и руској. Јануара 2005, када је у Москви и другим градовима експлодирало незадовољство пензионера, официра и других, због смањених регреса за комуналије и укинутих превозних повластица, власти Русије подсетиле су се запаљивости сличних спонтаних окупљања грађана. У таквим тренуцима, потребно је, чини се, да се само појави неко ко уме да говори као Лимонов – и, као што и сам Лимонов каже, по могућству "не превише прљав". Ето "револуције", а бољшевици – зна се. Већ имају скоро једновековну репутацију слабости према новчаним фондовима за "револуције" финансиране споља.

Дакле, притисак Кремља на Лимонова је притисак за сваки случај.