Iskušenja limonovaca

U vreme milijardera Abramoviča i povratka u život Rusije kapitalizma, verovatno nije neobično što su u Moskvi, u šarolikoj političkoj paradi, konačno ponovo i boljševici. U odsustvu anarhista, ruska obnovljena istorijska slika ne bi možda bez ovog arhaičnog sastojka bila potpuna. A i parada, sigurno ne bi imala živopisnost koju ima.

Pre dve godine, grupa nacionalboljševika Eduarda Limonova provalila je na primer u Ministarstvo zdravlja. Namera je bila da javnost sazna da "limonovci" postoje i da su protiv "liberalističkih" vlasti Kremlja. Ali, avaj –

izvesni Boris Gromov skinuo je sa zida portret Putina i hitnuo sliku šefa države kroz prozor na ulicu.

Portret koji je, požaliće se posle Limonov, "poletevši s prozora doleteo u novine", pomogao je, međutim, da i kazna za prekršaj bude dolično promotivna. Taj Gromov otpravljen je s lisicama na rukama u Ufu da odrobija tri godine u Baškiriji.

Klasik iza brave

Eduard Limonov je ruski nacionalboljševik, pisac i avanturista. U vreme raspada Jugoslavije putovao je na Balkan, želeći da pokaže da podržava Srbe u Bosni.

Ali, vratio se razočaran. U jednom intervjuu obrušio se na Miloševića, jer je ovaj, rekao je Limonov, "izdao interese bosanskih Srba" i "predao Hrvatima srpsku Krajinu i Knin". Podlegao je, kaže, "konzervativnom monstrumu seljaštva" i Srba u Srbiji.

U Rusiji, Limonov je hapšen, optužen za terorizam. Pripisivani su mu organizovanje naoružane ilegalne grupe i ilegalna nabavka oružja, ali to nije dokazano.

Posle više od godinu dana u istražnom zatvoru, predvodnik nacionalboljševika je oslobođen. Izašao je sav ozaren. Doneo je otud  rukopise nekoliko knjiga napisanih iza rešetaka.

Za oslobađanje Limonova, ruskog "živog pisca klasika", založila se grupa uticajnih domaćih intelektualaca, organizujući pritisak javnosti na vlast. Njihov apel kulminirao je otvorenim pismom tadašnjem tužiocu Ustinovu.

Ipak – pre godinu dana, Nacionalboljševička partija je zabranjena, posle niza incidenata začinjenih tučama "limonovaca". Poslednja epizoda njenih iskušenja pred vlastima usledila je nedavno, s pojavom Nacionalboljševičkog fronta – političkog klona sa istovetnim simbolima, ali iz laboratorije vlasti.

"Mi kontrolišemo više od 30 odsto onog što je bila NBP", pohvalio se Aleksej Golubović – vođa alternativaca, boljševika Fronta.

Golubović je suosnivač NBP, iz ranih devedesetih. Spolja, njegovi sledbenici su slični "limonovcima", crnokošuljaši. Tako odeveni, pojavili su se i na svom osnivačkom kongresu. Međutim, suprotno "limonovcima", "frontovci" nisu opozicija već podrška Kremlju.

Za svaki slučaj

Limonov je ogorčen, oseća se kao pronalazač kome su ukrali licencu. Govori o političkoj podvali vlasti, namerne da zbuni pristalice boljševika u ruskom građanstvu. I verovatno jeste u pravu. Politička inženjerija Kremlja ne gubi vreme, primiču se naredni izbori... Ali, šta je to čime je agilni, ali uza sve i malo popularni vođa nacionalboljševika mogao zasmetati?

Možda time što Limonov hoda od tabora do tabora i neumorno poziva ruske partije u opoziciji da se ujedine protiv Kremlja.

"Gospodo, pogledajte trezvenim očima. Stvar je ozbiljna, pokušaće da nam nature Putina II, a vi? Ta niste deca, otkuda takva lakomislenost? Ili nemate političkog talenta? Potreban je jedan kandidat. Takav koji će svima odgovarati. Ojačaćemo ga time što ćemo svi skupa stati iza njegovih leđa. Ko će to biti? Kasjanov? Ako se osmeli i saglasi se, neka bude. Potrebno je da taj ne bude previše prljav, i da nije lično naškodio narodu. Jedan zajednički kandidat demokrata, kao i jedan jedinstveni kandidat komunista, izgubiće izbore", opominje boljševik.

Ujedinjavanje je reč koja smeta svakoj vlasti, pa i ruskoj. Januara 2005, kada je u Moskvi i drugim gradovima eksplodiralo nezadovoljstvo penzionera, oficira i drugih, zbog smanjenih regresa za komunalije i ukinutih prevoznih povlastica, vlasti Rusije podsetile su se zapaljivosti sličnih spontanih okupljanja građana. U takvim trenucima, potrebno je, čini se, da se samo pojavi neko ko ume da govori kao Limonov – i, kao što i sam Limonov kaže, po mogućstvu "ne previše prljav". Eto "revolucije", a boljševici – zna se. Već imaju skoro jednovekovnu reputaciju slabosti prema novčanim fondovima za "revolucije" finansirane spolja.

Dakle, pritisak Kremlja na Limonova je pritisak za svaki slučaj.