"Фордове" муке

Када се у компанији која се зове "Форд" мења шеф, онда је то, свакако, вест о којој штампа потом бруји – данима. Прошле недеље је, међутим, пословни свет узбуђивала колико одлука њеног директора Вилијама Билија Форда да демисионира, толико и вест да компанијом, још увек у претежном власништву фамилије оснивача ( 40 одсто), неће више управљати никакав Форд, него извесни Ален Малали, човек који је читав свој радни век провео у предузећу које се не бави аутомобилима већ авионима. У "Боингу"!
Многи су, опет, најновију вест из "Форда" дочекали са емоцијама, сматрајући је најавом краја једне велике легенде. О њеном оснивачу Хенрију и једном сну, оном у коме "отац америчке индустрије" свима показује како се усамљени појединац, само са "својих десет прстију", може борити и изборити – за богатство.

Возило за народ

Многи су се, дакле, сада присетили времена када је Хенри Форд, као фармерско дете, рођен у Мичигену, године 1863. Како је то дете, уместо да оре, више волело да поправља сатове, оно се са само 16 година запутило у Детроит, на занат. Деценију касније "дете" је постало шеф инжењера у компанији Томаса Едисона, а негде 1996. конструисало "квадрицикл", кутију на четири точка, којом је возач управљао кормилом налик на бродско. Возило је имало две брзине, за кретање унапред. Рикверц тада још не беше измишљен.

Аутомобили су, међутим, улазили у моду. У време када је Форд са још 11 ортака и 28.000 долара успео да оснује властиту компанију (1903) у Америци је било чак 88 произвођача кола, али се Форд по нечему разликовао од свих њих. Не толико по моделима, колико по приступу: док су сви мислили да ново превозно средство ваља правити само за имућне, овај је желео да аутомобиле прави – за народ.

Била је то, у основи, револуционарна идеја која је једног другог славног америчког менаџера, Лија Ајакоку, својевремено и навела да у "Тајму" објави мишљење по коме је Хенри Форд, правећи аутомобил за свакога, заправо омогућио – стварање америчке средње класе!

Форд је, разуме се, остао упамћен по много чему, а понајвише по увођењу новог систему рада "на траци". Иако су му неки при том замерали што је раднике натеране да монотоно, по цео дан, понављају исте покрете претварао у идиоте, факат је да му је тај систем омогућио повећање продуктивности, а повећање продуктивности, опет, да раднике богато награди. Хроничари су забележили да су, тако, у Фордовим фабрикама у јесен 1914. дневне зараде изненада повећане са  2,34 на чак пет долара. Повећање плата је "Волстрит џорнал" назвао "економским злочином", али су онда буквално сви најбољи амерички радници похрлили у Детроит и тиме обезбедили да продуктивност порасте – још више!

Форд је без сумње био и далековид човек. Рецимо, још је онда забрањивао пушење, као штетно по здравље! Сматрао је и да се о радницима не може боље бринути нико од њега самог, па је забрањивао синдикалне активности и тек 1941, након великог штрајка, допустио да му се једна таква мрска организација ушанчи у фирми. Многи су га, стога, сматрали и правим диктатором. Нико, међутим, није могао да му оповргне способност да створи империју у којој ће вертикално бити повезао све што је требало, од производње каучука у Бразилу, до челичана у Минесоти и онда правити – све више и више аутомобила.

Аутомобиле је, иначе, називао словима абецеде. Највећу популарност постигло је слово Т: тог модела је за двадесет година продато више од 15 милиона комада!

Јапанска најезда

Умро у пролеће 1947. године. Наследио га је унук Хенри Форд Други који је владао наредних четврт века. На челу компаније су се затим смењивали менаџери ван породице, све док 1999. посао није поново преузео један Форд, Хенријев праунук Били, сада у оставци. У међувремену је процес глобализације учинио своје. Компанија је годинама куповала друге ("Линколн", "Меркјури", "Мазда", "Астон Мартин", "Јагуар", "Ленд ровер", "Волво"), али је уместо зараде од њих, претежно, добила – проблеме. Истовремено су и енормни трошкови здравствене заштите стали финансијски да руинирају "Форд", показујући, најпосле, да је његов оснивач, бар донекле, био у праву што није љубио синдикат. Јапанско-корејска најезда и растуће цене горива учиниле су остало. Форд се реално нашао пред банкротом, а породица чији се солидан иметак последњих година преполовио пред одлуком да поступи слично као сродна, италијанска породица Ањели, која је због сличних проблема у "Фијату", готово у очајању, на кормило породичне фирме такође својевремено довела једног "странца". Адвоката Серђа Маркионеа.

Адвокат се показао добро. Можда је и он инспирисао Билија Форда на оставку.

Задатак његовог следбеника Малалија, међутим, неће бити ни најмање лак.

Ни други по реду "програм стабилизације" за само пет година, у коме је зацртано затварање 14 фабрика (до 2012.) и гашење 30.000 радних места, није се, наиме, у пракси нешто показао, а да није, дало се лепо видети из најновијих, по "Форд" заправо грозних показатеља. Лањски шестомесечни, колики-толики, профит (2,1 милијарда долара) у истом овогодишњем раздобљу претворен је у тежак губитак (1,3 милијарде), а како је у јулу амерички колос на домаћем тржишту продао возила за чак 35,2 процената мање, десило се, најзад, и то да је у седмом месецу 2006. јапанска "Тојота" први пут у историји на том тржишту успела да прода више возила: чак и од једног "Форда"!