Новосадски хибриди тражени широм света

Нови Сад – У Србији ће ове јесени бити убрано око шест милиона тона кукуруза, од чега ће милион и по тона моћи да се извезе. Просечни принос износиће око пет тона по хектару, а на појединим парцелама, где су временске прилике биле добре, и где су примењене све неопходне агротехничке мере, приноси ће бити и троструко већи – оцењено је јуче на Дану поља (кукуруза, сунцокрета, соје, шећерне репе и сирка) у Римским Шанчевима, који традиционално организује Институт за ратарство и повртарство у Новом Саду.

            На свечаном отварању манифестације, више од 3.500 гостију, међу којима и близу 200 из иностранства, поздравио је генерални директор Института проф. др Петар Секулић. Он је истакао да ће ова реномирана научна и производна установа, која је основана још давне 1938. године под називом Пољопривредна огледна и контролна станица, у 2010. години имати приход између 42 и 45 милиона евра.

– Изузетно је значајно што ћемо трећину ових прихода, око 14 милиона евра, остварити извозом семена кукуруза, пшенице, сунцокрета, соје и других биљака у двадесетак држава. По извозу хране доспели смо на шесто место у Србији, а сваки дванаести хектар сунцокрета посејан у Европи носи нашу препознатљиву ознаку „НС семе” – рекао је Секулић.

Током више од седам деценија постојања, стручњаци Института за ратарство и повртарство произвели су око хиљаду сорти и хибрида, од којих је више од 300 званично регистровано. Установа највише извози у Украјину, Русију и земље Европска уније, али је такође присутна на тржиштима Кине, па чак и Аргентине... У Француској, са „Лима грејном”, новосадски Институт држи око осам процената овог великог тржишта.

– Наше следеће значајно инострано тржиште могао би да постане Иран, где сваке године пласирамо двоструко више семена кукуруза и соје од претходне. Ако се овакав тренд настави, већ 2014. године нашу целокупну производњу ових врста семена могли бисмо да извеземо у ову азијску земљу – истиче помоћник директора Института Данило Голубовић.

Институт за ратарство и повртарство у Новом Саду на домаћем тржишту заступљен је са чак 60 процената. Највећи је корисник буџета Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије, којем формално припада, али ова дотација представља само два одсто прихода установе. Улагања у производњу и истраживање на новим културама углавном се финансирају новцем од извоза.

Помоћник ресорног министра др Радослав Церовић, који је говорио на отварању Дана поља на огледној парцели Института у Римским Шанчевима, нагласио је да ће држава наставити да подржава овакве установе.
М. Мијушковић