Novosadski hibridi traženi širom sveta

Novi Sad – U Srbiji će ove jeseni biti ubrano oko šest miliona tona kukuruza, od čega će milion i po tona moći da se izveze. Prosečni prinos iznosiće oko pet tona po hektaru, a na pojedinim parcelama, gde su vremenske prilike bile dobre, i gde su primenjene sve neophodne agrotehničke mere, prinosi će biti i trostruko veći – ocenjeno je juče na Danu polja (kukuruza, suncokreta, soje, šećerne repe i sirka) u Rimskim Šančevima, koji tradicionalno organizuje Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

            Na svečanom otvaranju manifestacije, više od 3.500 gostiju, među kojima i blizu 200 iz inostranstva, pozdravio je generalni direktor Instituta prof. dr Petar Sekulić. On je istakao da će ova renomirana naučna i proizvodna ustanova, koja je osnovana još davne 1938. godine pod nazivom Poljoprivredna ogledna i kontrolna stanica, u 2010. godini imati prihod između 42 i 45 miliona evra.

– Izuzetno je značajno što ćemo trećinu ovih prihoda, oko 14 miliona evra, ostvariti izvozom semena kukuruza, pšenice, suncokreta, soje i drugih biljaka u dvadesetak država. Po izvozu hrane dospeli smo na šesto mesto u Srbiji, a svaki dvanaesti hektar suncokreta posejan u Evropi nosi našu prepoznatljivu oznaku „NS seme” – rekao je Sekulić.

Tokom više od sedam decenija postojanja, stručnjaci Instituta za ratarstvo i povrtarstvo proizveli su oko hiljadu sorti i hibrida, od kojih je više od 300 zvanično registrovano. Ustanova najviše izvozi u Ukrajinu, Rusiju i zemlje Evropska unije, ali je takođe prisutna na tržištima Kine, pa čak i Argentine... U Francuskoj, sa „Lima grejnom”, novosadski Institut drži oko osam procenata ovog velikog tržišta.

– Naše sledeće značajno inostrano tržište mogao bi da postane Iran, gde svake godine plasiramo dvostruko više semena kukuruza i soje od prethodne. Ako se ovakav trend nastavi, već 2014. godine našu celokupnu proizvodnju ovih vrsta semena mogli bismo da izvezemo u ovu azijsku zemlju – ističe pomoćnik direktora Instituta Danilo Golubović.

Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu na domaćem tržištu zastupljen je sa čak 60 procenata. Najveći je korisnik budžeta Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije, kojem formalno pripada, ali ova dotacija predstavlja samo dva odsto prihoda ustanove. Ulaganja u proizvodnju i istraživanje na novim kulturama uglavnom se finansiraju novcem od izvoza.

Pomoćnik resornog ministra dr Radoslav Cerović, koji je govorio na otvaranju Dana polja na oglednoj parceli Instituta u Rimskim Šančevima, naglasio je da će država nastaviti da podržava ovakve ustanove.
M. Mijušković