Импресије без цензуре

Књиге утисака су писани документ доступан свима, нецензурисани докази прошлог времена и сведочанства садашњег. Славне личности, незадовољни грађани, задовољни гости и многи други остављају своје потписе и коментаре у кафанама, ресторанима, болницама. А коментари су свакојаки. Хвале, куде, траже, нуде, иронишу, филозофирају, па и љубавне састанке заказују. Пажњу привлаче потписи и утисци гостију скадарлијских ресторана.
"Добили смо лепу и пријатну кафану у коју ће, уверен сам, долазити многи Београђани и гости Београда" , записао је 23. јуна 1980. године, Живорад Ковачевић, тадашњи градоначелник Београда у књигу утисака ресторана "Два јелена". Маргарет Тачер, бивша премијерка Велике Британије, уписала се у исту књигу. Уместо животних мудрости или једноставних коментара, Љуба Поповић, Милош Шобајић, Мића Трнавац и Оља Ивањицки обогатили су ову књигу својим цртежима. "По хиљадити пут, а вазда – дивно", речи су Вука Драшковића, без наведеног датума.

У једној од неколико књига утисака у ресторану "Три шешира", на првој страни, чувају добро препознатљив потпис – Тито. Датум, 8. јануар 1975. Импресија Џорџа Буша, који ће само годину дана после посете ресторану постати председник САД-а, стала је у само једну реч – "Фантастично". Ту је и потпис немачког канцелара Геншера. За Момира Булатовића 20. август 1991. године био је "један доста напоран и ружан дан који се завршио на најлепши начин".

Ништа мање није занимљива ни књига утисака у ресторану "Има дана".

"Када не би било "Има дана", чини ми се не би било ни Београда", у јануару 1973. године написао је Милутин Чолић, новинар "Политике" и идејни оснивач ФЕСТ-а. "Док има Бога, има и дана", речи су Бебе Лончар, а Радмила Бакочевић, примадона београдске Опере, тог истог дана, записала је: "Нажалост, време и обавезе ми не дозвољавају да будем чешће ваш гост". Надаље се преплићу потписи астронаута, који су, са гостима из Македоније, Београд посетили 5. августа 1982. године. "Много убав Београд и ова Скадарлија", један је од њихових коментара.

И црногорски званичници, који су се после петооктобарских промена затекли у друштву својих српских колега у ресторану "Шешир мој", дали су своје коментаре. Светозар Маровић, 27. октобра 2000. године, навео је у књизи утисака: "Дан који је донио побједу демократије је дан рођења сваког народа". Филип Вујановић наставља: "Слажући се у свему са господином Маровићем, вјерујем у успјех демократије, на добро грађана заједнице Србије и Црне Горе". Заједнице више нема, али  поруке остају.

Коментар Добрице Ћосића не губи на актуелности: "И данас је као некад. Далеко Сунце, па ипак, сада је зора..."

На другом крају града, у ресторану "Златник" у Земуну, "златни" редитељ Емир Кустурица није одолео а да не захвали домаћинима на пријатној атмосфери.

Своје место у овим књигама споменарима обезбедиле су многе ноћобдије, даровити и талентовани људи, песници, књижевници. Пожутели листови остају као трајно сведочанство о историји Београда, његовим гостима, пријатељима, политичким савезницима. Неки записи, нажалост, толико су нечитки да остају до краја неразговетни.

Ипак, једну од највреднијих и најбогатијих колекција утисака и импресија чува познати београдски новинар М.М.Тиви. Од седам стотина ексклузивних писаних порука најчешће је цитирана она професорке Мирјане Марковић: "У животу све враћам дупло – и добро и зло".