Impresije bez cenzure

Knjige utisaka su pisani dokument dostupan svima, necenzurisani dokazi prošlog vremena i svedočanstva sadašnjeg. Slavne ličnosti, nezadovoljni građani, zadovoljni gosti i mnogi drugi ostavljaju svoje potpise i komentare u kafanama, restoranima, bolnicama. A komentari su svakojaki. Hvale, kude, traže, nude, ironišu, filozofiraju, pa i ljubavne sastanke zakazuju. Pažnju privlače potpisi i utisci gostiju skadarlijskih restorana.
"Dobili smo lepu i prijatnu kafanu u koju će, uveren sam, dolaziti mnogi Beograđani i gosti Beograda" , zapisao je 23. juna 1980. godine, Živorad Kovačević, tadašnji gradonačelnik Beograda u knjigu utisaka restorana "Dva jelena". Margaret Tačer, bivša premijerka Velike Britanije, upisala se u istu knjigu. Umesto životnih mudrosti ili jednostavnih komentara, Ljuba Popović, Miloš Šobajić, Mića Trnavac i Olja Ivanjicki obogatili su ovu knjigu svojim crtežima. "Po hiljaditi put, a vazda – divno", reči su Vuka Draškovića, bez navedenog datuma.

U jednoj od nekoliko knjiga utisaka u restoranu "Tri šešira", na prvoj strani, čuvaju dobro prepoznatljiv potpis – Tito. Datum, 8. januar 1975. Impresija Džordža Buša, koji će samo godinu dana posle posete restoranu postati predsednik SAD-a, stala je u samo jednu reč – "Fantastično". Tu je i potpis nemačkog kancelara Genšera. Za Momira Bulatovića 20. avgust 1991. godine bio je "jedan dosta naporan i ružan dan koji se završio na najlepši način".

Ništa manje nije zanimljiva ni knjiga utisaka u restoranu "Ima dana".

"Kada ne bi bilo "Ima dana", čini mi se ne bi bilo ni Beograda", u januaru 1973. godine napisao je Milutin Čolić, novinar "Politike" i idejni osnivač FEST-a. "Dok ima Boga, ima i dana", reči su Bebe Lončar, a Radmila Bakočević, primadona beogradske Opere, tog istog dana, zapisala je: "Nažalost, vreme i obaveze mi ne dozvoljavaju da budem češće vaš gost". Nadalje se prepliću potpisi astronauta, koji su, sa gostima iz Makedonije, Beograd posetili 5. avgusta 1982. godine. "Mnogo ubav Beograd i ova Skadarlija", jedan je od njihovih komentara.

I crnogorski zvaničnici, koji su se posle petooktobarskih promena zatekli u društvu svojih srpskih kolega u restoranu "Šešir moj", dali su svoje komentare. Svetozar Marović, 27. oktobra 2000. godine, naveo je u knjizi utisaka: "Dan koji je donio pobjedu demokratije je dan rođenja svakog naroda". Filip Vujanović nastavlja: "Slažući se u svemu sa gospodinom Marovićem, vjerujem u uspjeh demokratije, na dobro građana zajednice Srbije i Crne Gore". Zajednice više nema, ali  poruke ostaju.

Komentar Dobrice Ćosića ne gubi na aktuelnosti: "I danas je kao nekad. Daleko Sunce, pa ipak, sada je zora..."

Na drugom kraju grada, u restoranu "Zlatnik" u Zemunu, "zlatni" reditelj Emir Kusturica nije odoleo a da ne zahvali domaćinima na prijatnoj atmosferi.

Svoje mesto u ovim knjigama spomenarima obezbedile su mnoge noćobdije, daroviti i talentovani ljudi, pesnici, književnici. Požuteli listovi ostaju kao trajno svedočanstvo o istoriji Beograda, njegovim gostima, prijateljima, političkim saveznicima. Neki zapisi, nažalost, toliko su nečitki da ostaju do kraja nerazgovetni.

Ipak, jednu od najvrednijih i najbogatijih kolekcija utisaka i impresija čuva poznati beogradski novinar M.M.Tivi. Od sedam stotina ekskluzivnih pisanih poruka najčešće je citirana ona profesorke Mirjane Marković: "U životu sve vraćam duplo – i dobro i zlo".