И професори раде „на црно”

Крагујевац – До сада су „на црно“ радили зидари и конобари, од сада „на црно“ раде и професори. Драган С. Ђорђевић, професор физичког у Основној школи „Драгиша Луковић Шпанац“ у Белошевцу, није добио решење о раду, а није му уручено ни решење о отказу. Он је један од око 250 крагујевачких професора које је погодила рационализација Министарства просвете.
Ђорђевић каже да је нову школску годину започео у „правном вакууму“ – долази на посао, држи часове, али без распореда и решења не зна када ће и да ли ће примити плату.
– Практично радим „на црно“. Када сам се вратио са одмора, дочекала ме је вест да сам нераспоређен и да школа више нема потребу за мојим ангажовањем. Пошто још нисам добио решење о отказу, ја одлазим на часове, а да ли то чиним узалуд видећемо – каже Ђорђевић, који се почетком септембра жалио и просветној и инспекцији рада, тражећи да се изјасне о његовом статусу и формално га врате на наставу коју у својој школи држи пуних 17 година.
У крагујевачким основним и средњим школама донедавно је било више од 250 професора за чијим је радом престала потреба. Школска управа је у договору са школама обезбедила посао за 28 професора, па сада „виси“ њих 225.
Како је Министарство просвете усвојило препоруку да о статусу „вишкова“ одлучују саме школе, односно директори, међу просветарима је завладао прави хаос. Поремећени су међуљудски односи, а чести су и сукоби „кланова“ који су за директора и против њега.
– Када ме је прогласила вишком, директорка је ставила прст на уста, упутила ми пољубац и на моје место поставила своју пријатељицу. Жалио сам се школској комисији која ми је доделила десет бодова више него мојој колегиница. И поред тога, решење о раду ми није уручено. У инспекцији рада рекли су да мој „случај“ није у њиховој надлежности, а у просветној да сачекам. Још чекам, а ако ме и званично отпусте, жалићу се суду – поручује наш саговорник, иначе унук Милорада Ђорђевића Уче, оснивача прве четворогодишње школе у Белошевцу.
Радојко Дамјановић, начелник Школске управе Крагујевац, објашњава да је рационализација у просвети неминовна, због организационих и финансијских разлога. Он разуме љутњу неких колега, али напомиње да министарство није у могућности да за исти предмет плаћа по двоје професора.
– Физичко су до сада, у највећем броју случајева, предавали учитељи и учитељице, а не професори физичког. Њима је сада додељена настава од петог до осмог разреда, а до четвртог физичко ће предавати учитељи. Колегама је остављена могућност да се договоре. Овај вид рационализације резултат је договора министарства и синдиката, а на колективима школа је да реше спорна питања. То је сада и законска норма – објашњава Дамјановић за наш лист.
У сличној ситуацији су и наставници музичког и ликовног. Ипак, њих је мање, а у Крагујевцу су најугроженији професори српског и страних језика.
Према речима Петра Стефановића, дугогодишњег професора у Политехничкој школи и оснивача невладине организације „Школа мира“ кроз коју је за 22 године прошло више од 10.000 младих наставника обучавајући се за рад са децом, отпуштање просветних радника у земљи са више од милион неписмених „дубока је неразумна одлука са аспекта будућности“.
– Подаци су поражавајући. У Крагујевцу је без посла око 400 професора, а највећи број њих нема реалне могућности да се запосли у наредних десет година. Подсећам да је држава за школовање сваког од њих издвојила око 30.000 евра. Истина је горка и једино што могу да им саветујем јесте да пронађу алтернативу, да се окрену додатном образовању и нађу посао ван своје струке, објашњава професор Стефановић, иначе члан Радне групе Владе Србије за израду Закона о младима.
А, што се тиче Ђорђевића, професора физичког у „правном вакууму“, председник крагујевачке подружнице Уније синдиката просветних радника Милан Јефтић, за наш лист, објашњава да његовог колегу штити Закон о раду, те да „ниједан професор не може добити отказ све док му на рачун не легне законска отпремнина“.
Бране Карталовић