I profesori rade „na crno”

Kragujevac – Do sada su „na crno“ radili zidari i konobari, od sada „na crno“ rade i profesori. Dragan S. Đorđević, profesor fizičkog u Osnovnoj školi „Dragiša Luković Španac“ u Beloševcu, nije dobio rešenje o radu, a nije mu uručeno ni rešenje o otkazu. On je jedan od oko 250 kragujevačkih profesora koje je pogodila racionalizacija Ministarstva prosvete.
Đorđević kaže da je novu školsku godinu započeo u „pravnom vakuumu“ – dolazi na posao, drži časove, ali bez rasporeda i rešenja ne zna kada će i da li će primiti platu.
– Praktično radim „na crno“. Kada sam se vratio sa odmora, dočekala me je vest da sam neraspoređen i da škola više nema potrebu za mojim angažovanjem. Pošto još nisam dobio rešenje o otkazu, ja odlazim na časove, a da li to činim uzalud videćemo – kaže Đorđević, koji se početkom septembra žalio i prosvetnoj i inspekciji rada, tražeći da se izjasne o njegovom statusu i formalno ga vrate na nastavu koju u svojoj školi drži punih 17 godina.
U kragujevačkim osnovnim i srednjim školama donedavno je bilo više od 250 profesora za čijim je radom prestala potreba. Školska uprava je u dogovoru sa školama obezbedila posao za 28 profesora, pa sada „visi“ njih 225.
Kako je Ministarstvo prosvete usvojilo preporuku da o statusu „viškova“ odlučuju same škole, odnosno direktori, među prosvetarima je zavladao pravi haos. Poremećeni su međuljudski odnosi, a česti su i sukobi „klanova“ koji su za direktora i protiv njega.
– Kada me je proglasila viškom, direktorka je stavila prst na usta, uputila mi poljubac i na moje mesto postavila svoju prijateljicu. Žalio sam se školskoj komisiji koja mi je dodelila deset bodova više nego mojoj koleginica. I pored toga, rešenje o radu mi nije uručeno. U inspekciji rada rekli su da moj „slučaj“ nije u njihovoj nadležnosti, a u prosvetnoj da sačekam. Još čekam, a ako me i zvanično otpuste, žaliću se sudu – poručuje naš sagovornik, inače unuk Milorada Đorđevića Uče, osnivača prve četvorogodišnje škole u Beloševcu.
Radojko Damjanović, načelnik Školske uprave Kragujevac, objašnjava da je racionalizacija u prosveti neminovna, zbog organizacionih i finansijskih razloga. On razume ljutnju nekih kolega, ali napominje da ministarstvo nije u mogućnosti da za isti predmet plaća po dvoje profesora.
– Fizičko su do sada, u najvećem broju slučajeva, predavali učitelji i učiteljice, a ne profesori fizičkog. Njima je sada dodeljena nastava od petog do osmog razreda, a do četvrtog fizičko će predavati učitelji. Kolegama je ostavljena mogućnost da se dogovore. Ovaj vid racionalizacije rezultat je dogovora ministarstva i sindikata, a na kolektivima škola je da reše sporna pitanja. To je sada i zakonska norma – objašnjava Damjanović za naš list.
U sličnoj situaciji su i nastavnici muzičkog i likovnog. Ipak, njih je manje, a u Kragujevcu su najugroženiji profesori srpskog i stranih jezika.
Prema rečima Petra Stefanovića, dugogodišnjeg profesora u Politehničkoj školi i osnivača nevladine organizacije „Škola mira“ kroz koju je za 22 godine prošlo više od 10.000 mladih nastavnika obučavajući se za rad sa decom, otpuštanje prosvetnih radnika u zemlji sa više od milion nepismenih „duboka je nerazumna odluka sa aspekta budućnosti“.
– Podaci su poražavajući. U Kragujevcu je bez posla oko 400 profesora, a najveći broj njih nema realne mogućnosti da se zaposli u narednih deset godina. Podsećam da je država za školovanje svakog od njih izdvojila oko 30.000 evra. Istina je gorka i jedino što mogu da im savetujem jeste da pronađu alternativu, da se okrenu dodatnom obrazovanju i nađu posao van svoje struke, objašnjava profesor Stefanović, inače član Radne grupe Vlade Srbije za izradu Zakona o mladima.
A, što se tiče Đorđevića, profesora fizičkog u „pravnom vakuumu“, predsednik kragujevačke podružnice Unije sindikata prosvetnih radnika Milan Jeftić, za naš list, objašnjava da njegovog kolegu štiti Zakon o radu, te da „nijedan profesor ne može dobiti otkaz sve dok mu na račun ne legne zakonska otpremnina“.
Brane Kartalović