Ивковић: Прихватам одговорност

Од нашег специјалног извештача

Истанбул, 12. септембра. – Медаље нема, она није изгубљена вечерас против одличне Литваније, већ вече пре, када није дозвољено да у финале оде бољи тим, победи кошарка. Ово је сиже обраћања селектора Дужана Ивковића извештачима, његов последњи рапорт са Светског првенства у Турској.

– Колико јуче, нисам очекивао да ћемо да разговарамо у оваквом расположењу и да ћемо да будемо четврти. Литванија нас је потпуно заслужено победила, имали су свој дан и одиграли су у великој форми. Ми једноставно нисмо били тим који може равноправно да им се супротстави, јер нисмо играли кошарку за коју смо се припремали. Имали смо много играча са непроспаваном ноћи, па сам чак дошао у ситуацију да тестирам који су спремни да одиграју на нивоу постављеног задатка, али било их је доста који нису могли да издрже.

Ништа селектор није замерио играчима. Разуме апсолутно њихов емотивни крах.

– Прихватам комплетну одговорност да нисам могао да спремим тим. С друге стране, ни организатори ни Фиба нам нису помогли. У хотел смо дошли око два сата, а испало је да тим који је изгубио у другом полуфиналу, добије први јутарњи термин за тренинг, у 10 сати. Па, да ли је нормално да Литванија која је завршила у осам свој меч, има термин после нас. То се зове дневни бордел!

Још једном је Ивковић подвукао да је наш тим заслужио финале, али за разлику од синоћ, сад је јасно дефинисао разлог:

– Што се кошарке тиче, била је на променљивом нивоу, а уз Американце одиграли смо најбоље. Ипак, нисмо успели да стигнемо до краја, играмо то велико финале, које нам је према развоју ситуације апсолутно припадало. Имао сам срећу да сам тренирао велике селекције и био светски првак, али овим играчима је то право ускраћено на један јако лош начин. Турци су се подигли на висок ниво у другој фази, али одиграли смо јако квалитетну утакмицу против њих. Међутим, оно што се догађало на терену, од прве до последњесекунде, то су била два различита критеријума суђења. До овог момента, вођство српске репрезентације није добило ни реч извињења.

Без околишања, трофејни стручњак прстом је уперио према Фиба, изнео низ тешких оптужби на њен рад:

– Ако је све то требало због високих спонзорских уговора, да градимо нову кућу у Женеви, а да разваљујемо кошарку, онда кошарка иде лошим путем. Није ми јасно зашто у све три финалне рунде кад су играле европске екипе није судио ни један европски судија. Ако ово све прође без икаквог коментара и казни, као што су наши играчи били кажњени, онда ту постоји велики проблем. И слеп ће да види приликом експертизе шта се дешавало у тој утакмици, а Котлеба који је делегирао и Бауман као шеф администрације Фиба из моралних разлога морали би да поднесу моменталне оставке, јер ће кошарку да униште до краја. Знам због чега ово говорим јер дело које оставио Бора Станковић ће бити уништено скроз, а то ћете да се уверите у најскоријој будућности.(/slika2)

Са још неколико примера, селектор је осветлео правац којим иде Фиба:

– Ово није било какав алиби. Било је много на шампионату утакмица које су се јако чудно завршавале и нико није спреман да реагује по том питању. Сви прећуткују. Давне 1972. у финалу Игара у Минхену, председник Фиба Џонс је ушао у терен и вратио три секунде. Зар није могао неко синоћ да уђе. Сви знају да Ашик шутира на првенству пенале 36 одсто, и фолира повреду да би пенале изводио играч који не маши. То код евролигашких судија не би смео да уради. Да ли је могуће, ако говоримо о моралу, да дозволе да направе робу од тог младог човека. Играчи се кажњавају, а те судије су наставиле да суде. Значи, треба златни спонзори да буду задовољни, велике плате, још веће. Нека пробају мене да казне како би имали мало веће бонусе за успешно организовано светско првенство. Извињавам се што овако говорим, али тако сам васпитаван и бићу такав док сам жив.

Неизбежно питање је да ли ће Ивковић наставити да ради са овим сјајним тимом, с обзиром да је раскинуо уговор са КСС и биће ангажован у Олимпијакосу.

– Вероватно сам један од ретких тренера који је одрадио све уговоре, нећу да говорим колико је то било успешно. У овој ситуацији очигледно да нисам могао да завршим посао како је договорено због више силе. Кошаркашка организација једноставно нема могућности да плаћа професионалног тренера. У овом тренутку не могу ништа конкретно да кажем, осим да бих желео да наставим, ако су у савезу који не постоји, задовољни мојим радом. А, да ли ћу бити у стању, не знам.

М. Стојаковић