Забринути наставници историје и географије

Изучавање историје и географије као обавезних или као изборних предмета у зениту је полемике надлежних. У средњим стручним школама у Србији у текућој школској години бивши огледни образовни профили (аутоелектричар, геодетски техничар – геометар, пекар, месар, млекар, руковалац – механичар пољопривредне технике и пољопривредни, ветеринарски и прехрамбени техничар) развијени у оквиру Програма реформе средњег стручног образовања преведени су у редован образовни систем. Требало је да ђаци који похађају ове смерове уче по новим, осавремењеним наставним плановима и програмима, између осталог, и да бирају да ли ће се у њиховом распореду часова наћи географија, историја или неки други изборни општеобразовни предмет. На јучерашњој седници Националног просветног савета (НПС) усвојени су нови програми према којима ће историја и географија ипак бити обавезни, бар до идуће школске године.
– На дневном реду седнице нашли су се и општеобразовни предмети у плановима и програмима девет образовних профила који су у средњим стручним школама Србије из огледних преведени у редовне. Део програма који се тиче општеобразовних предмета усваја НПС. Замољени смо да нове планове прихватимо, што смо и урадили. Али само да не бисмо кочили започету наставну годину и то смо урадили са ороченим роком важења од годину дана. То значи да ће у овој школској години историја и географија бити обавезни предмети и у образовним профилима који су из огледног прешли у редован систем. Основали смо комисију савета коју чине представници стручних друштава чији ће посао бити да одмах направе план активности у вези са израдом реформисаних програма који ће идућег септембра заживети у свим средњим школама – казала је Десанка Радуновић, председница НПС-а, после седнице.
Наша саговорница је напоменула да то што ће нови програм важити ове школске године не значи да ће бити примењен и идуће. Истакла да је усвојен првенствено зато што је школска година већ почела.
– Касно је сада за преправљање. Простора у школском календару има мало за све наше жеље. Не желимо да настане отимачина око броја часова него да покушамо да на основу компетенција које ђаци треба да имају по стицању дипломе дефинишемо шта треба да се ради и на који начин – закључила је Радуновићева.
Група професора коју су чинили чланови Српског географског друштва и Друштва историчара Србије „Стојан Новаковић” састали су се јуче пре седнице Националног просветног савета, са Зораном Шамијем, председником скупштинског Одбора за просвету, и обратили му се за помоћ како би географију и историју сачували у групи обавезних предмета када је реч о средњим стручним школама. За сада у 332 стручне школе настава се реализује по класичном програму по коме су историја и географија обавезни предмети. Проблем су школе у којима се настава изводи и по огледним плановима, а у којима су ти предмети „смештени” у изборне.
– Пре седам, осам година спроведена је реформа средњег стручног образовања. Израђени су пилот програми који су предвиђали да национална група предмета, у коју спадају историја и географија, постане изборна – објаснио је за „Политику” Момчило Павловић, директор Института за савремену историју. Тако су четири године ученици средњих стручних школа могли да бирају да ли ће учити географију или, на пример, музичко. Према речима нашег саговорника, уз помоћ Министарства просвете и Завода за унапређење образовања и васпитања успели су да од 1. септембра делом врате ове предмете у стручне школе са по једним часом недељно. Тако је школска година у тим школама почела са програмом по коме је географији и историји враћен статус обавезног предмета.
– Сада, када ти пилот програми улазе у редован систем, наши захтеви су већи. Тражимо да национални предмети буду присутни са по 70 часова годишње у трогодишњим школама, односно 140 часова у четворогодишњим – казао је Павловић.
Упитана за коментар о идеји да историја и географија буду заступљени са по 70 часова годишње у трогодишњим школама, односно 140 часова у четворогодишњим Десанка Радуновић каже:
– Представници друштава и географа и историчара су чланови НПС-а и очекујем да ћемо у предстојећим разговорима имати довољно флексибилности и разума да прихватимо чињеницу да не можемо само заговарати своју науку и област. Надам се да ћемо се усагласити око тога које стручне а које општеобразовне компетенције деца треба да поседују. Не желимо да се догоди да ђаци после завршетка средње стручне школе буду само добри мајстори, а да као грађани буду веома оштећени у смислу да им недостаје општа култура.
М. Симић-Миладиновић
В. Дугалић