Српска железница на европском колосеку

У посткризном времену инвестиције у железници поново ће добити заслужено место као важан чинилац ефикасне логистике превоза људи и транспорта робе. У том контексту, Коридор 10 ће у свом друмском и железничком сегменту допринети јачању улоге Србије као транзитног коридора у европској саобраћајној мрежи. Да ли ће постати и раскршће, зависиће од процене приватних инвеститора у будућности, изјавио је за наш лист Томас Мајер, извршни директор за инфраструктуру ЕБРД, после потписивања уговора о кредиту вредном 100 милиона евра за нашу железницу.

Какав је, по Вама, значај Коридора 10 за Балкан и југоисточну Европу?

Коридор 10 је важан са становишта европских интеграција, али је виталан и сам по себи, због бржег и ефикаснијег транспорта робе и људи у региону.

Како у том контексту видите недавно основано заједничко железничко предузеће Србије, Хрватске и Словеније? Да ли ЕБРД планира финансијску подршку и том предузећу?

Заједничко карго-железничко предузеће Србије, Хрватске и Словеније изузетно је добар пословни подухват. Оснивање тог предузећа је рефлексија економске реалности да су, у свету све веће глобализације и све оштријег тржишног надметања, интеграције ради ефикаснијег пословања – императив. ЕБРД још није примио захтев за финансијску сарадњу од тог заједничког железничког предузећа, али ћемо га, ако такав захтев стигне, са интересовањем размотрити. ЕБРД је суштински заинтересован да земље чланице банке развију ефикасне железничке системе. Веома је важно да заједничко предузеће послује на здравим тржишним принципима. Да не буде терет пореским обвезницима.

Какав је значај јуче потписаног зајма ЕБРД Железници Србије?

 ЕБРД снажно подржава развој инфраструктуре у Србији: од почетка 2008. одобрили смо преко 450 милиона евра зајмова у ту намену. Јуче потписани зајам је још један корак у јачању сарадње ЕБРД и Србије. Сматрамо га кључним за обезбеђивање бржег и јевтинијег протока терета. Са Владом Србије и Железницама Србије свакако разматрамо даље инвестиције. Веома смо задовољни начином на који се Влада Србије и Железнице Србије посвећују неопходним реформама сектора, његовог реструктурисања. Посебно охрабрује то што буџет Србије за 2011. годину има издвојену ставку за унапређење пословања железнице.

Како процењујете данашњи рад Железница Србије у регионалном и европском контексту?

У последње две-три године Влада Србије и Железнице Србије постигле су изузетак напредак у реформи овог сектора, какав није постигнут у неким другим земљама. У регионалном контексту реформе српских железница су импресивне. У наредних 15 месеци на реду је преструктурисање јединственог предузећа у три оперативно одвојене компаније, што треба да допринесе даљој модернизацији рада и међународној конкурентности српских железница.

Да ли је, по Вама, приватизација железница дугорочна будућност за овај стратешки сектор у Србији и на Балкану?

Уколико постоји законска регулатива, без мешања политичког фактора... велика је шанса да ће приватни инвеститори бити заинтересовани за улагања. Посебно у домену железничког карго-сектора, као што је приметно у Русији, Казахстану, Пољској, Немачкој, Великој Британији... Видим перспективу за укључење приватног сектора у развој железничког карго-превоза у Србији, било као партнер Железница Србије, било као њена конкуренција.