Касице које нико не би разбио

  Необичне касице прасице „излежавају се” ових дана у Малој галерији „Сингидунум” у београдској Узун Мирковој улици, њих тридесетак чак, веселих и буцмастих. Све су различите, лешкаре на трбуху, боку, усправљене, са испруженом ногом – али увек пристојно одевене у гаћице са туфницама. Увесељавају посетиоце и пролазнике, изазивајући симпатије баш као и чувена Мис Пиги из „Мапет шоуа”. Инспирисане су економском кризом и општом промоцијом штедње, па је и назив ове необичне изложбе „Да бог да не имали, па имали” – клетва коју би свако пожелео. „Високе” су око 25 сантиметара, дебељушкасте су, богате као да су ћуп за злато јер могу да прихвате доста ситниша. Уштеђевина се из ње не може извући без разбијања. Ко да зажмури и сломи у парампарчад акрилатну зелену, црвену, жуту или плаву лепотицу која се већини свиди већ на први поглед ...

У свему се те лепе прасице разликују, једино им је исти израз лица, јер се њихова ауторка, керамичарка Тијана Ђорђевић определила за покрет као средство комуникације. Покрет је њена уметничка визија још са мастер студија на Универзитету „Сиракуза“ у држави Њујорк, где је била асистент. Три године се упознавала са природом различитих врста глине да би новим техникама израде и печења „заробила“линије у различитим покретима.

– На нашим студијама будући керамичар се обучава вештини израде у једној техници и једној врсти глине, на америчком универзитету се инсистира на теорији, уз доступност свих техника и свих врста глине. Од печене глине у новим техникама могуће је направити невиђене лелујаве керамичке композиције. Читав један семестар сам радила на усавршавању две вазе... Једну сам поклонила универзитетској галерији, другу сам продала, јефтино, за само 150 долара...

(/slika2)Инспирације су долазиле саме, присећа се Тијана, као идеја за вазу с мотивима лептира. Лептирова крила састављена су од малих обојених плочица слично мозаику. Обојен порцелан се прво исеца на плочице и ређају се у калупе тако да се мозаик види и са спољашње и са унутрашње стране посуде. Посебно су јој били занимљиви самураји направљени техником иситњеног папира помешаног са глином. После печења папир изгори, а остаје танка керамика.

– Када кажемо „керамика” обично помислимо на непокретне глинене ћупове и чиније, керамичке плочице, али она има и свој уметнички живот, нимало статичан. У Америци сам  експериментишући са глином и разним техникама израде направила уникате животиња који се као модни детаљ носе уз одговарајућу гардеробу, слично живим куцама. Седефно крзно чивава, готово природне боје, добијено је у посебној, јапанској пећи на дрва која се не гаси три дана, и у којој се глина пече струјањем врелог пепела. Свакокученце, а има их различитих раса, уметничкоједело, декорисанонајединственначин. Намењени су првенствено онима који не могу да брину о живим куцама, а желедаимајууз себе некогмалог и нежног.  

Покретом је инспирисана и керамичка серија слонова под називом „Слон који се гоји“. Пет ружичастих слонова су симбол пијанством изазваних халуцинација. Сваки је другачији, али је то један те исти слон који пије, па се облик на сваком следећем мења док последњи изгледа скоро као балон. Покретни су и „70 мрава у мимоходу“, предвођени великим Татицом, мравом који пушећи томпус надгледа рад осталих. Свакимали мравједугачак око 15 сантиметара. У глини су настали и огромни висећи комарци са свим њиховим фалангама – описује наша саговорница остварења својих уметничких визија.

Лепотом покрета освајају и композиције „вода“, „ватра“ и „трава“ – серије керамичких чинијица и чашица које су положајем и нијансама боја ухватиле таласање ветра у трави, и води, пламен у ватри.

– Ови радови су настали из калупа тако да је  основни облик исти. У једном тренутку сам почела да их групишем у композиције. Занимали су ме односи линија који настају преклапањем исечених врхова и ивица. Када се посматрач помера у односу на композицију, мења се и однос између посуда и цела композиција постаје динамична. Неодољиво  подсећа на тренутке опуштања поред реке, када лежимо на трави или смо поред ватре.

На питање зашто је направила гице и друге животиње, уз све високе уметничке домете које је постигла у керамици, Тијана је кратко одговорила: „Уметност не мора да буде увек узвишена. Може да буде и ведра”.

В. Бошковић