Вода у Ђавољем салону

У развијеном свету данас је већ уобичајена пракса да се технолошки застарели и неупотребљиви индустријски комплекси из 19. или 20. века адаптацијама преименују у атрактивна културна средишта са ауром историје чији је један од квалитета адаптибилност за захтевне ауторске пројекте који настају у новом миленијуму.

Један такав комплекс налази се у Канади, недалеко од Монтреала, у малом месту Шавинигану, на реци Сен Морис, где се од 1901. године налазио највећи алуминијумски комбинат у северној Америци. 

Ван сваке сумње, једна од фокусних тачака овог лета у овом делу Канаде је пројекат интердисциплинарног уметника Ричарда Пердија (1953), професора на Универзитету у оближњем граду Троа Ривије. Са великим искуством уметника који осмишљава и реализује своје пројекте, Перди је у и свом новом и комплексном раду  „еcH₂О” (Ехо воде) наставио да истражује феномен воде, базичног елемента наше планете и културе, сагледавајући га у његовим различитим проблемским формама. Наиме, релативизујући и измештајући до неочекиваних трансформација наше визуелно искуство и конвенције о вредностима и навикама у читању уметничких знакова и животних порука, аутор се поиграва инверзним рефлексијама у којима акцентује променљиву природу воде и њену примордијалну енергију врела живота. 

У огромне три хале некадашњег фабричког комплекса уметник је реализовао ову моћну четвороделну инсталацију чији су интегрални делови насловљени „Инверзија света”, „Нерестаурисан” (Unrestored), „Аquidia” и „Vasty-Purusha” (Велики прасак).

„Инверзија света”, огромна географска мапа постављена на самом улазусугерише живот на новоствореним пердијевским континентима и морима. У овој великој футуристичкој трансформацији земље ће постати воде, а воде земље.

Како је градивни елемент овог пројекта вода, важно је додати да су подови сва три простора прекривени водом (око 10 цм), па је на улазу спремљена одговарајућа обућа (чизме, папуче) за христифорски ход по води.

Фасцинантну барокизирану инсталацију „Нерестаурисан” , неко је назвао ђавољи салон, а у њој вода и њен деликатан визуелни и звучни ехо моћно доминирају амбијентом. У огромној просторији постављена су два црвена зида (148 стопа) на којима су од горе до доле постављене слике, оригиналне копије или копије лажних оригинала академског стила претходних векова са представама пејзажа, морске обале, мртве природе или портрета. Ову инсталацију чини 617 опремљених уља на платну које је Перди припремао преко шест месеци. Потпуно испуњавајући паное,слике су окренуте наопако и огледају се у води по којој гацате. У срцу проблема овог концепта и његове интерпретације је померање времена и сукоб реалног и имагинарног времена, а посетилац је активни учесник у огледалској слици овог рада. 

Кроз левкасто сужавање и ходајући по води улазите у инсталацију „Аquidia”.

Ходате по огромним деблима потопљеним у воду која као својеврсна историјска метафора подсећа на реку Сен Морис по којој су ова дебла давно пуштена. Овим аутентичним артефактима као документима историје у нестајању додат је покрет као тачка атракције на мало накривљеној површини која ствара лажну импресију и питање да ли вода заправо тече ка својој дестинацији. Погађајући снажно еквивалент бесмисла, у дну просторије пада киша и ви добијате посебан кишобран.

(/slika2)Као и у претходна два рада,и у инсталацији „Vasty-Purusha” или„Велики прасак” Перди наставља рад са водом,али је визуелни ефекат сасвим другачији. Замрачена је хала, вода сада није рефлектујући фактор већ је медиј који ствара покрет. Ефекат космичког простора постигнут је са преко 100 светлећих флуоресцентних зрака са плафона, они излазе из галаксије која се шири и експлодира. Ова инсталација ствара илузију бесконачног простора или подсећа на 1.000 светла која трепере када се авионом слеће ноћу у велики град.

Хиљаде малих флуоресцентних објеката узнемирених корацима споро плутају око ногу посетилаца повећавајући осећај зачудности у амбијенту који подсећа на приче о тајнама постанка света.

Пројекат „еcH₂О”, разложен на четири јаке визуелне тачке, као ехо или сонда о стању ствари, истражује первертирану стварност, ефекте визије и уобразиље, кодове историје, конвенције вредносног система, време и његову релативност, контемплацију и заводљивост саморефлексивног. Вода и њена променљива природа су заједнички именитељ у овом занимљивом, провокативном и интерактивном пројекту.

Љиљана Ћинкул