"А плус" или "десетка"

Да ли је бесконачном студирању – омиљеном хобију младих у Србији коначно одзвонило знаће се већ за десетак дана када Савет Универзитета у Београду стави на гласање нови "кровни" документ те високошколске установе. Наиме, по новом статуту, академци ће имати тачно одређени рок да дођу до дипломе факултета, што значи да ће моћи да отежу најдуже дупло од година трајања студија.

Уколико статут почне да се примењује од ове школске године, та новина важиће и за најновију генерацију бруцоша.

Уколико желе да задрже статус буџетских студената, академци неће имати право преношења испита у наредну годину студија, предвиђа предлог статута.

Уводе се и многе олакшице које ће омогућити студентима да очисте годину у року: много једносеместралних испита и предиспитних обавеза, вежби, колоквијума, семинарских... Поред тога, на факултетима се уводи и модуларна настава. Сваки предмет ће бити састављен из неколико модула које ће студенти полагати засебно и тако полагати део по део испита.

Универзитет је решио и да уведе строге критеријуме за пребацивање студената са других универзитета. То значи да ће се од сада индивидуално утврђивати квалитет студија на високошколској установи са које се прелази на БУ и то сваки предмет, односно његов наставни план, понаособ.

Наставно-научно веће, према новом статуту, промениће назив у сенат, чији ће задатак бити и избор редовних професора, што су до сада радили факултети, а треба да буде и коначна инстанца у решавању случајева кршења професионалне етике.

Сенат ће чинити 44 члана и то: ректор, четири проректора, 31 декан, четири председника већа групација и четири директора научних института. Чланови сената бирају се тајним гласањем.

При расправљању, односно одлучивању о питањима која се односе на осигурање квалитета наставе, реформу студијских програма, анализу ефикасности студирања и утврђивање броја ЕСПБ бодова, у раду сената учествоваће и осам представника студената, које бира Студентски парламент Универзитета. Мандат чланова сената траје три године, а представника студената једну годину.

Уз стандардне оцене од 5 до 10, нови статут предвиђа и да се на Универзитету и у високошколским јединицама у његовом саставу успех студента на испиту може изразити и "на ненумерички начин":

А+ – 10

А – 9

Б – 8

Ц – 7

Д – 6

Ф – 5.

У статуту се помиње и категорија "студента који остварује део студијског програма на другој високошколској установи", а уводи се и термин "гостујући студент". Реч је о "студенту другог универзитета који уписује делове студијског програма на Универзитету, у складу с уговором између Универзитета и тог другог универзитета о признавању ЕСПБ бодова". Својство гостујућег студента траје најдуже једну школску годину, односно два семестра.

У статуту се подсећа и да су чланови универзитетске академске заједнице дужни да наведу када јавно наступају у име Универзитета, као и да унутар Универзитета делују политички неутрално. На Универзитету и високошколским јединицама у његовом саставу није дозвољено организовање или деловање политичких странака, нити одржавање скупова или на други начин деловање које има у основи политичке или страначке циљеве. Осим у контексту делатности Православног богословског факултета и обележавања верских празника, у складу са законом, на Универзитету и високошколским јединицама у његовом саставу није дозвољено ни верско организовање или деловање.

Простор Универзитета је неповредив и у њега не могу улазити припадници органа унутрашњих послова без дозволе ректора, осим у случају угрожавања опште сигурности, живота, телесног интегритета, здравља или имовине.

Уместо 12. марта (сећање на дан када је 1905. године усвојен први закон о Универзитету), за Дан Универзитета предлаже се 1. јули, у спомен на дан када је, 1838. године, донета одлука о оснивању Лицеја.