Махараџе, наше домаће

Жао ми је да се у Новом Пазару и у Санџаку дешава то што се дешава. Таман сам помислио како смо, ето, дефинитивно решили проблем фармерки и Трста, кад оно одједном велика гужва око вртића на „спорном” комаду земљишта. Па онда одмах и проблем што су тамо неки клинци навијали за турску кошаркашку репрезентацију. Па је проблем „вртића” стигао чак и до ЕУ, у Брисел. Тамо је то озбиљно схваћено и очекујем да нам нема мајци уласка у ЕУ све док не решимо проблем вртића у Новом Пазару. Чији је вртић, на чијем се вакуфу он диже, и ко га и зашто диже.

Док господа Ђилас и Мркоњић дижу мостове на Ади и код Бешке, Нови Пазар не може да дигне дечји вртић. Јер су се дигле муфтије, мешихати, поглавари, имами. Господина Зукорлића неки, који га у Београду очито не воле, зову махараџом. Не знам шта је ту лоше бити махараџа? Имате слуге, палате, поданике, ловите тигрове, јашете на слоновима, а врховни владар вам је краљица. У Лондону. Како и ми имамо двор, па краља и краљицу, истина не зову се баш тако, али имамо и круну на грбу иако смо република, што не бисмо имали и махараџу? Барем у Новом Пазару.

Но, проблем је што се тамо, у Новом Пазару, према наводима очевидаца, није скандирало: „Ово је Индија”, већ „Ово је Турска”. Можда и зато што нам је Турска географски ближа од Индије. Ко ће га знати што су клинци скандирали то што су скандирали. Уосталом, што ми не бисмо били у великој љубави са Турцима и Индијцима? Под првима смо били 500 година, други нас подржавају око Косова, а и наш некадашњи махараџа често је био у Индији, јахао на слоновима и ловио тигрове. Само није имао краљицу за господара, он је био краљ.

Турци су недавно на референдуму појачали зависност до сада независног судства од актуелне политике, што је, је л’ те, израз директне демократије, а што је ЕУ одмах и здушно поздравила, али што ме је и доста узнемирило, јер је и то доказ да Турска никада неће ући у ЕУ. Наравно, турски генерали нису задовољни референдумом, али за сада ћуте. Када сам неке од њих пре референдума замолио за интервју и поставио питање је ли и вртић у Новом Пазару једно од референдумских питања грубо су ми одговорили да турски генерали никада не дају интервјуе. Кажу, осим у једној ситуацији, када изведу тенкове на улице. Тиме они поручују шта мисле, нису им потребни интервјуи по медијима. Тако је то у Турској. Очекујем такав интервју. Кад-тад.

Дакле у Новом Пазару се скандирало да је то Турска, а не Србија. Па можда и није, само ми још то не знамо. Истина, онај бивши немачки амбасадор је пре неколико година нешто око тога и припретио. Бивша екселенција је то прозборила у стилу да ако не будемо кооперативни око Косова, онда Санџак...

Ипак, не треба бити песимиста, наш пријатељ Гвидо из Берлина недавно нам је у Београду поручио да су са независним Косовом све границе на Балкану дефинитивно исцртане и да нема нових граница. А Немцима око граница треба веровати, они заправо обожавају политичку картографију. Зар нису и 1941. кренули да освоје Индију. Да није заустављен у Либији главни махараџа у Индији био би вероватно фелдмаршал Ромел, а не лорд Маунтбатен. Тако да се ја, заправо, уопште и не бојим да би Санџак могао да постане Турска. Немцима то не би одговарало. Они у цртању граница имају велико искуство. Посебно на овим просторима.

Господо политичари, један садашњи министар својевремено је скинут са потернице Интерпола да се у Санџаку не би дешавале ствари које се сада дешавају. Неки су ишли у Анкару да би чули мишљење да ли да уђу у садашњу Владу Србије или да не уђу. Неки су објављивали и читуље Алији Изетбеговићу, а неки су по Америци, не тако давно, изјављивали да је једини период када је народ Санџака живео у слободи био период 1941–1945. Јавио ми један „црни муслиман”, човек је радио за ФБИ и мало ,,шпијао” ове наше када дођу у САД као гости УСИА програма.

Да ли је то за неке Хитлер био демократа и да ли је Вермахт овде некима доносио и слободу? Када већ вршимо ревизију наше прошлости 1941–1945. да ревидирамо и улогу Трећег рајха у Србији? Крагујевац и Краљево дело су оних црвених бандита? „Отписани” су ионако само ТВ ликови. И сада, одједном, криви неки клинци који су мало изашли на улице Новог Пазара да славе победу турских кошаркаша. Не знају деца шта раде. Одрасли им нису на време објаснили неке ствари? Србија је запањена? Или и није?

Превише компромиса тамо где им никако и никада није било места...