Maharadže, naše domaće

Žao mi je da se u Novom Pazaru i u Sandžaku dešava to što se dešava. Taman sam pomislio kako smo, eto, definitivno rešili problem farmerki i Trsta, kad ono odjednom velika gužva oko vrtića na „spornom” komadu zemljišta. Pa onda odmah i problem što su tamo neki klinci navijali za tursku košarkašku reprezentaciju. Pa je problem „vrtića” stigao čak i do EU, u Brisel. Tamo je to ozbiljno shvaćeno i očekujem da nam nema majci ulaska u EU sve dok ne rešimo problem vrtića u Novom Pazaru. Čiji je vrtić, na čijem se vakufu on diže, i ko ga i zašto diže.

Dok gospoda Đilas i Mrkonjić dižu mostove na Adi i kod Beške, Novi Pazar ne može da digne dečji vrtić. Jer su se digle muftije, mešihati, poglavari, imami. Gospodina Zukorlića neki, koji ga u Beogradu očito ne vole, zovu maharadžom. Ne znam šta je tu loše biti maharadža? Imate sluge, palate, podanike, lovite tigrove, jašete na slonovima, a vrhovni vladar vam je kraljica. U Londonu. Kako i mi imamo dvor, pa kralja i kraljicu, istina ne zovu se baš tako, ali imamo i krunu na grbu iako smo republika, što ne bismo imali i maharadžu? Barem u Novom Pazaru.

No, problem je što se tamo, u Novom Pazaru, prema navodima očevidaca, nije skandiralo: „Ovo je Indija”, već „Ovo je Turska”. Možda i zato što nam je Turska geografski bliža od Indije. Ko će ga znati što su klinci skandirali to što su skandirali. Uostalom, što mi ne bismo bili u velikoj ljubavi sa Turcima i Indijcima? Pod prvima smo bili 500 godina, drugi nas podržavaju oko Kosova, a i naš nekadašnji maharadža često je bio u Indiji, jahao na slonovima i lovio tigrove. Samo nije imao kraljicu za gospodara, on je bio kralj.

Turci su nedavno na referendumu pojačali zavisnost do sada nezavisnog sudstva od aktuelne politike, što je, je l’ te, izraz direktne demokratije, a što je EU odmah i zdušno pozdravila, ali što me je i dosta uznemirilo, jer je i to dokaz da Turska nikada neće ući u EU. Naravno, turski generali nisu zadovoljni referendumom, ali za sada ćute. Kada sam neke od njih pre referenduma zamolio za intervju i postavio pitanje je li i vrtić u Novom Pazaru jedno od referendumskih pitanja grubo su mi odgovorili da turski generali nikada ne daju intervjue. Kažu, osim u jednoj situaciji, kada izvedu tenkove na ulice. Time oni poručuju šta misle, nisu im potrebni intervjui po medijima. Tako je to u Turskoj. Očekujem takav intervju. Kad-tad.

Dakle u Novom Pazaru se skandiralo da je to Turska, a ne Srbija. Pa možda i nije, samo mi još to ne znamo. Istina, onaj bivši nemački ambasador je pre nekoliko godina nešto oko toga i pripretio. Bivša ekselencija je to prozborila u stilu da ako ne budemo kooperativni oko Kosova, onda Sandžak...

Ipak, ne treba biti pesimista, naš prijatelj Gvido iz Berlina nedavno nam je u Beogradu poručio da su sa nezavisnim Kosovom sve granice na Balkanu definitivno iscrtane i da nema novih granica. A Nemcima oko granica treba verovati, oni zapravo obožavaju političku kartografiju. Zar nisu i 1941. krenuli da osvoje Indiju. Da nije zaustavljen u Libiji glavni maharadža u Indiji bio bi verovatno feldmaršal Romel, a ne lord Mauntbaten. Tako da se ja, zapravo, uopšte i ne bojim da bi Sandžak mogao da postane Turska. Nemcima to ne bi odgovaralo. Oni u crtanju granica imaju veliko iskustvo. Posebno na ovim prostorima.

Gospodo političari, jedan sadašnji ministar svojevremeno je skinut sa poternice Interpola da se u Sandžaku ne bi dešavale stvari koje se sada dešavaju. Neki su išli u Ankaru da bi čuli mišljenje da li da uđu u sadašnju Vladu Srbije ili da ne uđu. Neki su objavljivali i čitulje Aliji Izetbegoviću, a neki su po Americi, ne tako davno, izjavljivali da je jedini period kada je narod Sandžaka živeo u slobodi bio period 1941–1945. Javio mi jedan „crni musliman”, čovek je radio za FBI i malo ,,špijao” ove naše kada dođu u SAD kao gosti USIA programa.

Da li je to za neke Hitler bio demokrata i da li je Vermaht ovde nekima donosio i slobodu? Kada već vršimo reviziju naše prošlosti 1941–1945. da revidiramo i ulogu Trećeg rajha u Srbiji? Kragujevac i Kraljevo delo su onih crvenih bandita? „Otpisani” su ionako samo TV likovi. I sada, odjednom, krivi neki klinci koji su malo izašli na ulice Novog Pazara da slave pobedu turskih košarkaša. Ne znaju deca šta rade. Odrasli im nisu na vreme objasnili neke stvari? Srbija je zapanjena? Ili i nije?

Previše kompromisa tamo gde im nikako i nikada nije bilo mesta...