Дугови спржили нову електрану

Србија би могла да добије нову електрану јачине 500 мегавата ако би Електродистрибуција Србије наплатила све дугове за струју. Вредност дугова се процењује на око 70 милијарди динара или око 700 милиона евра, али извор „Политике” из ЕПС-апесимистички тврди да је наплата потраживања од грађана и правних лица, посебно ових других, немогућа мисија.

Иако би, осим хипотетичке идеје о изградњи електране, наплата дугова смањила поскупљења електричне енергије, због чијих се најава пред сваку зиму додатно мрзну осиромашени грађани, наш извор разлоге за дефетизам види у следећој чињеници – ЕПС нема проблема с наплатом струје од људи који немају, пензионера пре свих, који су и најредовније платише. Проблем је с наплатом рачуна од оних који имају. Врло често су то власници ресторана, сплавова, великих вила.

Јавност је недавно узбуркао податак директора врањске „Електродистрибуције” Зорана Кнежевића који је објавио да око 65.000 грађана и 6.000 правних лица с тог подручја за утрошену електричну енергију дугују ЕПС-у 2,5 милијарди динара. Он је управо прозвао богате и угледне грађане који намирење дуга годинама избегавају правним маневрима, не желећи да их поименично именује, наглашавајући да је „Електродистрибуција” дужна да чува тајност података дужника.

–Чак нам ПТТ пакује рачуне у коверте, како не би биливидљиви – открива Кнежевић.

Али, чињеница је да дванаест одсто потрошача, или 8.200 грађана дугује 80 одсто од укупног дуга, што износи 1,4 милијарде динара.

– Ми имамо 11.000 потрошача који не дугују ни динар и 13.000 који дугују до 1.000 динара – каже нам Кнежевић, указујући да је избегавање плаћања струје, уз помоћ судских привремених мера, постало занимање великог броја грађана, посебно у Бујановцу и Прешеву, где 20.000 потрошача дугују 1,1 милијарду динара.

Кнежевић истиче да у овом случају држава ради против сопственог интереса јер у оквиру „Југоистока”, подручје „Електродистрибуције Врање” „има више привремених судских мера него све остале електродистрибуције од Ђердапа до Македоније заједно”. Наиме, привременом судском мером „Електродистрибуцији” се налаже да у року од 24 сата, без права на жалбу, грешном кориснику прикључи електричну енергију и да је не сме поново искључити све до окончања судског спора који по обичају трају годинама.

Наш извор из београдске централе ЕПС-а подсећа да се врло често се догађа да екипе ЕПС-а искључе неплатише, али да се они поново прикључују уз помоћ електричара, а када се крађа открије, улази се у судски поступак. Ту следи правни марифетлук јер је лакше платити доброг адвоката и пролонгирати процес, углавном до вечности. За то време, наравно, струја је прикључена.

Србија се, наставља наш извор, не може похвалити оштром казненом политиком када је реч о крађи струје, будући даје пракса показала да је миноран број оних који су осуђени због крађе државне имовине (струје) и да се они могу избројати на прсте обе руке. То је углавном сиротиња, то су они који не знају за правне трикове.Инемају новца за адвоката.

– Проценат укупне наплате струје на територији Србије износи између 90 и 93 одсто, што значи да свакога месеца имамо мању наплату од седамодсто у односу на оно што фактуришемо. Дакле, јасно је да се дугови повећавају. Да би се дугови смањивали, потребно је да наплата годинама буде изнад 100 одсто. Око половине дугова су дугови домаћинстава. Али, дугују и компаније, спортска друштва, спортски центри, новинске куће, водоводи, топлане, болнице, дугују приоритети које не смемо да искључимо, дугују државни органи – указује наш саговорник, наглашавајући да су у ЕПС-у врло често суочени с притисцима да се одређени дужници рехабилитују.

Још један разлог за песимизам он види у чињеници да су дугови нагомилани још далеко у прошлост, па ЕПС троши знатнасредства за утужења и судске таксе, како дугови не би застарели.

Он подсећа на случај позивање на грађанску непослушност у Нишу, када су грађани у време Милошевића позивани да јавно спаљују рачуне за струју. Ненаплаћенапотраживањанишке „Електродистрибуције” износевише од шестмилијардидинара, одчегадомаћинствадугујувише од 4,5 милијарде, апривредаостатак. НишјејединиградуСрбијигдеједугграђанавећиоддугапривреде.

Висинудугова илуструје још један податак. Дасе од укупних потраживања Инфостана од грађана Београда, на име заједничке електричне енергијеодноси 650 милиона динара, које онда Инфостан дугује „Електродистрибуцији Београд”.

Александар Апостоловски

-----------------------------------------------------------

Политичкирачуни и рачунице

Иако су у јавности процурела нека имена и дугова, попут „директора јавног предузећа”, „лидера једне странке на локалу” и „председника једне општине”, Кнежевић изричито каже он не сме да помиње име ниједног дужника. Један од „прозваних”, Небојша Стојановић, директор Јавног предузећа Управа бања, за кога се спекулише да за струју дугује 700.000 динара, пре неколико дана је за „Политику” рекао да то није тачно и да једино има дуг из прошле године за породичну кућу у износу од око 10.000 динара.

Он је такође рекао да му кампању подмећу политички противници, не наводећи ко су они. Затраживши да му се предоче „спорни” рачуни за струју, Стојановић (функционер НС), у јучерашњој изјави „Политици”, поновио је да ће у супротном поднети тужбе против медија.

Председник општине Трговиште Дарко Томић (ДСС), који наводно дугује 540.000 динара, такође је у ранијем неформалном разговору за „Политику” то одлучно демантовао, тврдећи опет да је реч о – политичким играма на локалу. Његов мобилни телефон јуче је био недоступан.