Динар по динар – профит

Све је почело – апелима. Предњачила је, разуме се, Народна банка Србије. Будимо део културне Европе – користимо безготовинске начине плаћања. Отварајмо текуће рачуне. Бесплатно. Нема надокнаде ни за картице. Уведен је порез на веће готовинске исплате. Циљ је био, који ни по чему не може да се доведе у питање, да се смањи количина кеша у оптицају и тиме колико-толико смањи сива економија и избегавање пореза и осталих обавеза према друштву. Србија је са око 40 одсто кеш новца у оптицају била рекордер у целом крају, а то – кошта.

И таман када смо се, као клијенти, полако уводили у ред, НБС, опет, с правом онемогућава коришћење чека на почек. И то је био наш „изум”. Од средства плаћања ми смо од чека направили средство за обезбеђење плаћања. Грађанима је годило да беспарицу блаже давањем чекова, а да их трговац полако „крчми” из месеца у месец. Али, банке су те чекове реесконтовале уз мали дисконт и долазиле до великих сума новца без покрића што је НБС терало да се додатно напреже не би ли смањила толико велики монетарни удар. Чекова на почек, истина, још има ту и тамо, али ни изблиза у оној мери као пре. Кончано – и њима полако истиче мода.

Али, шта се дешава с банкама, грађанима и њиховим свеколиким дешавањима?

Пошто су не само едуковањем, већ и системским мерама грађани натерани, поготово они који имају редовна примања, било плате или пензије, да отворе рачуне и да користе неко од средстава безготивинских плаћања, банке почеше да полако наплаћују једну по једну услугу. Најпре вођење текућег или жиро-рачуна, а потом и сваки извештај, упит стања, гашење рачуна, картица… Многе и без претходног обавештења.

Време је, кажу, новац. Дакле, ако желите наш сервис, за који ми плаћамо своје раднике, опрему, простор, енергију, знање… те услуге морате и платити. Поједине банке те ценовнике не истичу на својим сајтовима, а, богме, ни приликом отварања рачуна и картица не кажу да је њихово гашење скопчано с новим трошковима.

Поједине цене, као што се да видети из табеле, нису велике, али замка је баш у томе – износи су релативно мали, али број оних који их плаћају мери се десетинама хиљада. Мала цена, велики обрт, динар по динар – и ето профита.

Коначно да је то тако – сведочи и податак да је тридесетак наших банака у првом полугођу ове године направило 76 одсто већи профит него прошле године у исто време. За то време привреда и грађани још се копрцају с несмањеним ударима светске, али и домаће економске и финансијске кризе.

Али, то је већ нека друга тема.

С. Костић