Понедељак, 13.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бошњаци траже лобисту у Америци

Бошњаци траже лобисту у Америци
Кејт Елисон

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 18. септембра – Кад нека незадовољна група у некој држави жели да „интернационализује” свој проблем, онда је прва адреса – Вашингтон. А ако проблем није толиких димензија да привуче пажњу Стејт департмента, онда се тражи неко ко ће на то да га подсети, најчешће неки конгресмен или лобиста.

У настојањима да се проблем дела Бошњака у Санџаку, у оба његова дела, оном у Србији и оном у Ценој Гори, извуче изван граница, једна делегација –недавно је боравила у Њујорку, где је од конгресмена, члана Представничког дома, Кејта Елисона, испословала обећање да ће у престоници ”актуелизовати” питање „кршења људских права”, као и „потребу актуелизовања аутономије Санџака”.

Да ли је то било само обећање, или ће конгресмен Елисон у овом погледу нешто и покушати остаје да се види. Оно што је сигурно, то је да му то неће бити брига све до 2. новембра, када излази пред бираче у 5. округу Минесоте (град Минеаполис и са околином) у настојању да задобије и трећи конгресни мандат.

Кејт Елисон иначе није у првом ешелону политичара у Вашингтону – Представнички дом има 435 изабраних представника. Пажњу на себе је скренуо када је на изборима 2006 као први амерички муслиман, а уз то и афроамериканац, успео да се избори да уђе у Конгрес.

Занимљив податак из његове биографије је међутим да је је рођен (1963) и васпитаван као католик – и да је у ислам прешао тек као студент, са 19 година, привучен идејама контроверзног лидера покрета Нација ислама Луиса Фаракана. Супруга, с којом има четворо деце, није муслиманка. Један од двоје браће му је свештеник у Баптистичкој цркви у Детроиту.

Овај конгресмен је члан Демократске странке и ангажован је у два конгресна комитета: за финансије и за спољну политику. Као члан овог првог, био је недавно члан конгресне делегације која је посетила Србију и Црну Гору.

Овде се сматра као заступник интереса америчких муслимана, чији је положај у последње време постао деликатан, због планова да се у непосредној близини места на којем су терористи Ал Каиде извели највећу диверзију у историји, срушивши куле Светског трговинског центра у Њујорку, подигне џамија са исламским културним центром.

Може ли, међутим, чак и ако то буде хтео, да питање положаја Санџака и у Србији и у Црној Гори, који по сваку цену један део тамошње исламске заједнице жели да наметне, стави на дневни ред у Вашингтону? Тешко, одговара на ово питање Мартин Слецингер, доскорашњи директор Источноевропских студија у вашингтонском институту „Вудро Вилсон”. То је питање у које САД, сматра, не желе да се уплићу.

С друге стране, каже овај експерт, природно је да сваки конгресмен жели да заступа неку ствар, да је прогласи за своју мисију. Поготово ако за то буде имао и друге мотиве, осим политичких.

М. Мишић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.