Курсевима до шансе за добијање посла

Грађани који пред крај радног века добију отказ, они који преко Националне службе за запошљавање неколико година безуспешно трагају за послом, или чекају спасоносни позив послодавца да потпишу нови уговор, на тржишту рада нажалост немају превише избора. Једна од могућности је укључивање у бесплатне програме преквалификације и доквалификације, које организује ова служба. Од стицања новог образовног профила већина радника, поготово оних са дужим стажом на бироу рада, и даље зазире, а има и оних који понуду одбијају иако по закону то не би смели.

У НСЗ-у кажу да су циљна група незапослени чија су занимања суфицитарна на тржишту рада, дугорочно незапослени, неквалификовани и полуквалификовани радници, Роми, избегла и расељена лица, повратници по споразуму о реадмисији, жене...

– Највише их интересују обуке из области економије и администрације које трају најдуже три месеца, а реч је вођењу пословних књига, пословним секретарима и асистентима. Нешто мање курсеви у трговини и угоститељству, грађевинарству, машинству и обради метала, текстила, пољопривреди... Жене, млади до 35 година, дугорочно незапослени и они са трећим и четвртим степеном стручне спреме највише се укључују у програме преквалификације – објашњавају у НСЗ-у.

Полазници примају новчану помоћ за време трајања курса, имају плаћен превоз и бесплатне уџбенике. У овој години НСЗ је издвојио 295 милиона динара, а обуком је обухваћено 4.000 незапослених.

– Велики проблем је што су многи радници који су укључени у преквалификацију већ стекли знања и вештине из исте врсте посла за коју се обучавају. Има доста и оних који прођу кроз ове обуке, а за њих и даље нема посла. Од 4.000 незапослених који су укључени у овакве курсеве, њих 1.400 обучаваће се за потребе познатог послодавца – каже Влада Андрић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије.

У НСЗ-у најављују да ће курсеви за преквалификацију и доквалификацију бити организовани у 14 подручја, а најзаступљеније ће бити обуке из области економије, права и администрације (24 одсто), док ће најмање шанси имати они који желе да се обучавају за текстилце и кожаре.

М. Бракочевић