„Марина Дорћол” има новог власника

Таман када је „Марина Дорћол”, после низа неиспуњених обећања о почетку изградње, пала у заборав, пројекат је јуче изненада васкрсао у београдској јавности . Компанија „Енгел марина Дорћол” огласила се вешћу да има новог власника – међународну инвестициону компанију GBES, којом руководи Дејвид Морис, наследник једне од најбогатијих породица у Енглеској. Уз то је саопштила да прикупља документацију за локацијску дозволу и да почетак изградње ексклузивног стамбено-пословног кварта са марином за 150 чамаца очекује на пролеће.

„Енгел марина Дорћол” је била део фирми „Engel East Europe”, регистроване у Холандији и „Capital investment and consultancy”, са седиштем у Србији. Продајом холандске фирме, инвестициона група GBES променила је руководство у „Енгел марини Дорћол”.

„Компанија наглашава и жели да учини веома јасним да Дејвид Ериксон, који је својевремено био на функцији пословног менаџера, нема више никакву улогу нити овлашћење у новом руководству предузећа. У потпуности се ограђујемо од његових изјава, како прошлих тако и будућих”, наводи се у саопштењу.

Разлоге оваквог ограђивања од бившег руководиоца нова директорка Милена Амон објашњава чињеницом да је он претходних година изјављивао да радови касне зато што град кочи издавање грађевинске дозволе.

– То није било тачно. Дозвола није могла да буде издата, јер нисмо ни поднели захтев. Од документације смо имали завршен идејни пројекат – каже нова директорка за „Политику”.

Ипак као власник „Capital investment and consultancy”, Дејвид Ериксон је остао и даље у овом пројекту, а његов сувласнички удео у „Енгел марини Дорћол” је, према речима Амонове, око пет процената.

Прави разлог кашњења, како се незванично може чути, био је недостатак пара за инвестицију вредну око 160 милиона евра.

„Енгел Марина Дорћол” је у фебруару 2006. године за око две милијарде динара узела у закуп 2,57 хектара уз Дунав на 99 година. На том плацу предвиђено је да се најпре уради обалоутврда са 150 везова за чамце и јахте, реконструише стари кран и црпна станица из 1932. године који су под заштитом државе, а тек у другој фази зида пет стамбених зграда, једна пословна кула и хотел.
Због вишегодишњег кашњења, почеле су да се множе спекулације о разлозима: да је инвеститор одустао од градње, да је препродао плац, да не плаћа редовно закупнину. У Дирекцији за градско грађевинско земљиште су сваки пут понављали да инвеститор редовно измирује рате за најам земљишта.

Потом је било речи да изградња касни зато што је инвеститор Секретаријату за урбанизам предао пројекат у којем је предвидео дупло више квадрата него што је то дозвољено по детаљном регулационом плану. Да би из Марине Дорћол, када су прекорачени сви рокови, стигло објашњење да градња не почиње зато што град најпре треба да прошири Дубровачку улицу, среди надвожњак…

У последње време је чак било речи о уступању, односно продаји пројекта. Као купци су се спомињали „Лука Београд” и „Београд Филм”, али су обе компаније то демантовале.

Маријана Авакумовић