Почела истрага у РХМЗ-у

Председница Савета за борбу против корупције Верица Бараћ упутила је јуче званичан допис премијеру Мирку Цветковићу у којем упозорава на нетранспарентан рад Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ) и неконтролисано трошење средстава за одбрану од града, због чега је, како се наводи, причињена штета већа од 8,5 милиона евра. Савет је анализирао обимну документацију у вези са функционисањем противградне одбране у Србији и радом РХМЗ, по представци коју је овом телу упутио актуелни помоћник директора за противградну одбрану. Како незванично сазнајемо, Агенција за борбу против корупције и Управа за јавне набавке раније су затражиле од Вишег јавног тужилаштва да покрене истрагу о дешавањима у РХМЗ-у, што је по нашим сазнањима и учињено 27. августа.

С друге стране, помоћник генералног директора РХМЗ-а за противградну заштиту Мирољуб Милутиновић потврђује за „Политику” да је он упутио државним органима документацију на основу које је реаговао Савет за борбу против корупције, али да у овом тренутку не може детаљније о томе да говори.

– Имам писану забрану комуникације с новинарима од генералног директора Милана Дацића, коју сам добио после мог интервјуа за „Политику” пре неколико месеци, када сам први пут јавно указао да постоји могућност корупције и неких негативних појава по буџет Србије – тврди помоћник директора.

Он додаје да су Влада Србије и два надлежна министарства потпуно упознати са овим случајем.

– Сумњајући у веродостојност извештаја које сам добијао, тражио сам да се све испита, па сам крајем априла лично упутио дописе председнику владе, Министарству за пољопривреду, Министарству за заштиту животне средине и Министарству финансија са целокупном документацијом, а сходно обавезама које као функционер имам по Закону о државним службеницима. После тих дописа, директор РХМЗ-а одузео ми је право управљања системом противградне одбране, па тако у овој години нисам добио ниједан извештај, већ су сви ишли директно генералном директору – открива Милутиновић.

Влада Србије и надлежна министарства, и поред огромних средстава која се за те намене издвајају из буџета, ни ове године нису успели да заштите пољопривредне произвођаче од великих штета, које је усевима нанео град, наводи Савет.

Главни разлог је то што у Србији не постоји јасна стратегија одбране од града, као ни контрола новца који се у те сврхе троши. Након великих непогода, које су ове године уништавале летину широм Србије, одговорни у РХМЗ-у су тврдили да усеви нису сачувани, јер Завод нема довољно средстава за набавку противградних ракета, иако се за те намене, из буџета, годишње издваја 10 милиона евра.

Из документације, која је достављена Савету, види се да је само „због непостојања евиденције о броју купљених и утрошених ракета, у претходном периоду причињена штета већа од 8,5 милиона евра”.

Коначна штета била би много већа, када би се израчунали губици који настају због непоштовања Закона о јавним набавкама. Да је ове године спроведен тендер за набавку ракета, оне би коштале 20.000 динара по комаду, а не око 30.000, колико је плаћено и било би их довољно, наводи се у саопштењу.

Радарску мрежу у Србији чине метеоролошки радари постављени на десет локација, чија технологија датира с почетка седамдесетих година прошлог века. Уз то, током једне контроле је установљено да је на појединим објектима радарских центара постављено више од 430 антенских уређаја и друге комуникационе опреме, као што су примопредајне радио станице, рачунарске мреже са серверима, модеми и неидентификовани електронски уређаји непознатих власника и нејасног порекла.

Б. Билбија