Пажња: јежеви на путу

Када је Меркатор геометријски разделио глобус, није могао (или није стигао) ни да замисли колико ће појединци бити поносни када њиховој насеобини допадне један од ових, договорених, знакова.

Рума је град кроз који пролази 45. паралела и који се тиме заиста дичи: ова се замишљена дуж протеже тачно средином улице која се некад звала ЈНА (овдашњи физичари кажу да линија одступа четири метра ка северозападу).

Некада су на тлу данашње Руме, у оквиру римске пограничне покрајине (центар: Сирмијум, тамо где је рођен император Аурелије), краљевала – пољопривредна имања Римљана, у ствари, претече салаша. После Илира и Келта који су се, природно, стопили са освајачима, овом територијом пролазе германски народи, али и Хуни, Авари, и, на крају, Словени који затиру остатке римске културе.

Франци, Мађари и Византија отимали су се за овај предео, док први миран и просперитетан период Румљани дочекују тек у освит модерног доба: од 1718. године и Пожаревачког мира добијају 200 година за миран раст, развој и напредак под заштитом Хабзбуршке монархије. Нису дуго чекали: захваљујући барону Марку Пејачевићу 1746. ниче урбано, брижљиво планирано насеље ушореног типа; чувени Румски вашар одржава се премијерно већ следеће године у октобру (чекала се повеља Марије Терезије); Гимназија је основана четврт века касније, и то вољом Пантелејмона Хранисављевића, румског ђака, и Тимотеја Јовановића из Сомбора. Ђаци су долазили из Угарске, из Егра, Будима, Пеште, Темишвара, и из целе Бачке, Славоније, Хрватске и Срема, а као наставници доводе се странци. У школи се учио псалтир, чаславац, "промисао божија и толкованије десјатословија", али и класичне дисциплине: синтакса, реторика, латински и немачки језик, као и словенска граматика.

Први ВИП ученик ове школе Атанасије Стојковић српску књижевност осветлио је ауторским романом, написао је прве уџбенике физике и метафизике (и посветио свом професору Хранисављевићу), а са докторатом из Гетингена радио је као професор и ректор Универзитета у Харкову.

Као најбоља школа свога времена, Гимназија се помиње и у "Мемоарима" проте Матеје Ненадовића. Мокрањчев учитељ, Теодор Андрејевић био је румски ђак и члан Штраусовог оркестра; данас постоји иницијатива да се некадашњи гимназијалци окупе до краја године.

За обилазак је најбоље имати водича Румљанина. Ако је из екипе млађих, сазнаћете све о ОИ-панк фестивалу, о тамбурашима, позоришту и хору, о креативности и цени даровитости. О томе како се вештине стичу тако што као средњошколац покренеш стрип фанзин. О Руми као расаднику панк филозофије од осамдесетих наовамо, о депортацијама ватрених румских навијача из суседних држава, и о усуду овог помало заборављеног и заметнутог у приватизацији – града на раскршћу путева.

Не пропустите вожњу бициклом алејом од центра до железничке станице: то је пут којим је некада Мирољуб Лабус, по сопственом признању, ишао у школу. Посетите Борковачко језеро са хором љубавно надахнутих жабаца, једном ухваћеном лисицом за коју реклама иде "основан је зоо-врт" а за чије се ослобађање боре љубитељи животиња; има тамо прелепа брана (са које ће вас, можда, отерати неки брка!). Има ту сунцем прошараних степеништа у такозваним пешачким зонама по ободу Борковачке шуме. У Руми, граду у подножју планине посвећене Богородици, у самом центру налази се прелепа Грчка црква, настала 1840. године ктиторством 24 цинцарске породице.