Чек на почек и даље остаје

Чек на почек неће бити укинут! Оваква вест обрадоваће потрошаче међу којима је ових дана завладала паника изазвана најавама, које су се брзином муње шириле, о могућем престанку плаћања робе на одложено. Телефони у банкама и супермаркетима су се усијали.

„Да ли ће заиста бити укинуто одложено и плаћање на рате, шта знате о томе?” распитивали су се многи када су начули да се ближи крај омиљеном начину измиривања рачуна код Срба. Охрабрујућа вест стигла је јуче из Министарства финансија. Надлежни тврде да нема укидања почека и објашњавају да припремају измену Закона о чеку, како би се уредио однос трговаца и банака.

– Биће додатно онемогућено да трговци од банака наплаћују чекове пре рока доспећа, што никако не би требало да утиче на односе са грађанима. Јер, дешавало се да уместо после шест месеци, трговац од банке после три месеца наплати износ са чекова грађана. Тако раније наплати износ, а банка му обрачуна камату. То је нешто што нигде није дозвољено, а што ће изменама закона бити онемогућено и код нас – објаснили су у Министарству финансија.

То се никако неће одразити на положај купаца, рекли су у овој институцији.

– За потрошаче се ништа не мења. Он оде у радњу и плати рачун одложено на онолико месеци, на колико му трговац дозвољава. Измене закона се не односе на грађане и неће спречити одложено плаћање – објаснили су у Министарству финансија.

Али, да ли би уређивање односа између банака и трговаца могло да их наведе да спрече издавање чекова и продају робе на одложено? Банкари кажу да ће то коментарисати тек када измене закона буду усвојене. Слично је и са водећим трговцима. Још ништа не коментаришу, али незванично признају да никоме од њих неће пасти на памет да укида или ограничава почек у време кризе, када промет из месеца у месец опада, а учешће чекова у пазарима непрестано расте.

У „Темпо” хипермаркетима чекови односе око 15 одсто, а у хипермаркетима „Рода” и „Меркатор” седам одсто рачуна измири се овим вредносним папирима. Слично је и код других трговаца.

– Учешће се пење и до 12 или 15 процената у зависности од тога да ли је радни дан, викенд или празник  – рекла је Милена Радуловић, директор маркетинга „Јабуке” и СОС маркета.

Није једино малопродаја хране суочена са растом учешћа чекова. Ни највећи продавци намештаја нису имуни на почек. Они кажу да за сада ништа неће мењати.

– Нема најава о промени третмана плаћања чековима у нашим салонима. Купцима је најпривлачнија куповина на одложено на три месечне рате јер нема камате, док почек на шест месеци увећава цену за 8,75 одсто – објаснио је Никола Ружичић из „Форме идеале”.

Да све више потрошача пазари на почек, показује и пример „Еуросалона”.

– Увели смо плаћање чековима пре месец дана јер је интересовање купаца било веома велико. У промету учествују са око 20 одсто. Плаћање на рате одобравамо од две до шест рата без камате, али у том случају не важе друге погодности, попут попуста или куповине артикала који су на акцији – објаснила је Јелена Младеновић, директорка продаје у „Еуросалону”.

----------------------------------------------

Кредитне картице губе трку

Готовинско плаћање у малопродајним објектима свих трговинских ланаца и даље предњачи. Далеко је испред „конкурената” попут картица или чекова, а већини потрошача кеш је и даље дражи од пластике и папира. То потврђује и статистика. Према подацима ГФК-а, агенције за маркетиншка истраживања, у току протекле године чак 91 одсто Београђана плаћало је робу широке потрошње готовином. У Србији је у оптицају око шест милиона картица, али се користи мање од 50 одсто, истакнуто је и на недавно одржаном округлом столу „Економист групе”, посвећеном будућности платних картица у нашој земљи.

----------------------------------------------

Колики објекат – толико „пластике” и чекова

Трговци кажу да на начин плаћања купљене робе директно утиче величина продајног објекта. Рачуни за велике, месечне куповине чешће се измирују виртуелним новцем, или чековима. Подаци трговаца показују да се, у просеку, око 30 одсто рачуна у хипермаркетима плати картицама, док се у супермаркетима рачуни за 20 одсто купљене робе измире „пластиком”. У мањим радњама учешће платних картица је око 10 одсто.

С. Деспотовић