Републиканско „Обећање Америци”

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 24. септембра – Обама и демократе су на сасвим погрешном колосеку и треба их зауставити, пошто су „нацију у којој свако има прилику претворили у земљу опадајућег просперитета”.

Уз ову дијагнозу, лидери Републиканске партије су јуче, у једном складишту дрвене грађе у Вашингтону суседној држави Вирџинији, дакле „међу народом”, без кравата (а већина и без пословних одела), обелоданили своје „Обећање Америци”, документ од 45 страна, штампан као брошура са архаичним словима која подсећају на неке историјске документе оснивача нације.

Документ је обраћање бирачима уочи конгресних избора који се одржавају почетком новембра, на којима ова конзервативна опозиција председнику Обами и његовој Демократској партији жели да поврати контролу над законодавном влашћу, да освоји већину у Представничком дому, а можда и у Сенату, и тиме блокира председников реформски жар, а неке већ усвојене мере, као што је промена система здравственог осигурања, чак и поништи.

Поручено је зато да је програм направљен „уз ослушкивање народа” и да му је циљ да реши главне проблеме са којима се данас суочава Америка, као што су велика стопа незапослености, превелика (државна) потрошња и отуђеност власти од народа.

Главно обећање је мања и штедљивија администрација, нешто сасвим другачије од Обамине, коју виде као „тиранију неконтролисаног активизма власти”.

Али пошто у документу нема много конкретних детаља о томе како ће наведена обећања да буду остварена – а нека су и контрадикторна, са већим изгледима да ситуацију погоршају него да је поправе – наглашено је да то у ствари није партијска платформа, већ само средњорочни план.

Демократе су то одмах оцениле као „повратак у Бушову еру”, која је и довела до садашњег стања. Већина медија, а пре свега два најутицајнија дневника „Њујорк тајмс” и „Вашингтон пост” дочекали су „Обећање Америци” „на нож”. „То је таква папазјанија противречности да је тешко замислити да може да је прихвати било ко ко је у осмом разреду добио прелазну оцену из математике”, написао је данас коментатор „Вашингтон поста”.

За популарног колумнисту „Њујорк тајмса”, економисту нобеловца Пола Кругмана, документ републиканаца личи на својевремено обећање које је свом народу дао лидер једне латиноамеричке „банана републике” – да ће свима уштедети паре које дају за бензин тиме што ће градити путеве који иду само низбрдо.

Конкретно, обећање републиканаца да ће смањити буџетски дефицит (сада 1,3 билиона долара, док је укупан буџет 3,6 билиона) никако није у складу са обећањем да ће задржати пореске олакшице за најбогатије Американце, оне који зарађују више од 250.000 долара месечно, уведене на почетку првог Бушовог мандата. Према изнетој рачуници, то би дефицит повећало чак за 4 билиона (хиљада милијарди) долара.

Такође, обећање да ће се повећати запосленост противречно је са најавом замрзавања запошљавања у државним службама, у околностима када приватни сектор нерадо прима нове раднике због тога што привредни опоравак још није узео замах.

Слично дејство би, према оценама критичара републиканског плана, имало и укидање мера подстицања економије, јер управо државни програми, нека врста „националног инвестиционог плана”, у погону одржавају многе грађевинске фирме и њихове раднике, на пословима обнове аутопутева и друге инфраструктуре.

Све у свему, „Обећање Америци” је оцењено као „дијета пуна шећера” чији је једини циљ да блокира Обаму, што неће бити једноставно чак и ако он изгуби конгресну већину коју сада има: председник има право вета на сваки закон.

М. Мишић