Уз паре и акције фирме

Приватизација великих предузећа у Србији, попут фабрика дувана, цементара, банака... довела је у нашу земљу на десетине страних менаџери на "привремени" рад. Иако нас у свету политике, па и бизниса још не прати тако добар имиџ, све то, изгледа, не спречава, пословне људе из Аустрије, Француске, Италије, Грчке па и Америке да, у потрази за послом и зарадом, кофере распакују у градовима Србије које није увек лако наћи ни на картама наше земље.

О томе шта је пресудило да се упуте у Србију многи од њих нису желели јавно да говоре. Званична верзија углавном гласи – да их је у Србију довео изазов за доказивањем и спремност да на потпуно непознатом тржишту својим послодавцима докажу да се и у тој "балканској крчми" може пословати и правити профит.

Распитивања о зарадама и условима рада за већину спадају у ред интимних питања и представљају задирање у приватност. Најблаже речено – непристојно.

Оливер Регл, председник Извршног одбора "Рајфајзен банке", који већ пет година живи и ради у Београду први пут је пристао да одговара на оваква питања. Како рече први човек ове јаке аустријске банке, топ менаџери које централа пошаље да раде у иностранству, поред адекватне зараде, чија се висина одређује на основу индекса трошкова и квалитета живота конкретне земље, добијају и новчани додатак због спремности да живе у иностранству.

– Банка покрива и трошкове становања, плаћа осигурање, обезбеђује службени аутомобил, а уколико менаџери имају породицу, покривени су и издаци за школарину. У оквиру такозваног програма лојалности за топ менаџмент, дакле за чланове извршног одбора, предвиђена је могућност стицања удела у власништву "Рајфајзен интернешенела" кроз деобу акција, у зависности од резултата које оствари групација – објашњава Регл пословну политику банкарске групације која запошљава 50.000 људи у 16 земаља.

Исак Шепс, директор Компаније "Карлсберг", која запошљава више од 31.000 људи широм света, такође је био један од ретких који је уопште пристао да одговара на оваква питања. Према његовим речима у Карлсберг Бревиерс групи, чије је седиште у Копенхагену у Данској, не постоји неки посебан пакет бенефиција за рад у Србији, па се у потпуности поступа у складу са европском пословном праксом.

– Компанију карактерише стална брига о запосленима, па тако менаџер на раду у иностранству има адекватну плату и додатне бенефиције, као што су плаћен смештај, трошкови школовања деце уколико и породица живи у иностранству, али и сви други издаци настали услед промене пребивалишта. Када ми је понуђено да постанем генерални директор компаније "Карлсберг Србија", мој мотив је био чисто професионалног карактера. Пре свега сам се руководио потребом за новим искуствима и изазовима које представља тржиште Србије, али и жељом да упознам нову културу и пословно окружење – објаснио је Шепс.

На питање да ли је можда, као што је то обичај у Америци, као додатну стимулацију добио и акције у тадашњој пивари "Челарево", Шепс одговара да се европски пословни обичаји у великој мери разликују од америчких, па и на пољу награђивања и стимулисања менаџера за рад у иностранству.

Ставрос Јоану, генерални директор грчке Еуробанке ЕФГ, која је крајем прошле године пазарила државни пакет акција од 52,5 одсто у Националној штедионици, објашњава да је пракса давања акција нешто сасвим нормално и да његова банка не заостаје у односу на друге у оваквој врсти компензације.

– Овај принцип се примењује како у Грчкој тако и у осталим земљама у којима Еуробанка ЕФГ послује. Послодавац овим жели да награди запосленог за посвећеност и добар учинак. Такође желе да подстакну запослене да брину о компанији као да је њихова – казао је Јоану.

Ништа више од редовне плате и бенефиција које топ менаџери добијају у њиховом свакодневном обављању посла, према његовим речима није му понуђено када је паковао кофере за Србију.

--------------------------------------------------------------------------

На Западу нема изазова

Оливер Регл не наводи новац као пресудну ствар због које је одлучио да се пресели у Београд. Како каже, остао је, јер га је привукло стварање од нуле једног великог банкарског система.

– На Западу су такви изазови ретки. Тржиште је презасићено, па се позиције споро и тешко мењају. Испоставило се да је одлука била исправна. Банка је основана у року од седам месеци, а после само три године постала је водећа у земљи. За 15 година колико радим у "Рајфајзену", највећи део провео сам на пословима оснивања и управљања мрежним банкама у Централној и Источној Европи. У јесен 2000. године, са већ значајним међународним искуством у Русији, Украјини, Бугарској, добио сам задатак да руководим пројектом оснивања банке у Србији, која је у то време била једна од ретких тачака на мапи Средње и Источне Европе где још није постојала "Рајфајзен банка" – објашњава Регл и додаје да је дошао само неколико дана после петооктобарских промена.