Uz pare i akcije firme

Privatizacija velikih preduzeća u Srbiji, poput fabrika duvana, cementara, banaka... dovela je u našu zemlju na desetine stranih menadžeri na "privremeni" rad. Iako nas u svetu politike, pa i biznisa još ne prati tako dobar imidž, sve to, izgleda, ne sprečava, poslovne ljude iz Austrije, Francuske, Italije, Grčke pa i Amerike da, u potrazi za poslom i zaradom, kofere raspakuju u gradovima Srbije koje nije uvek lako naći ni na kartama naše zemlje.

O tome šta je presudilo da se upute u Srbiju mnogi od njih nisu želeli javno da govore. Zvanična verzija uglavnom glasi – da ih je u Srbiju doveo izazov za dokazivanjem i spremnost da na potpuno nepoznatom tržištu svojim poslodavcima dokažu da se i u toj "balkanskoj krčmi" može poslovati i praviti profit.

Raspitivanja o zaradama i uslovima rada za većinu spadaju u red intimnih pitanja i predstavljaju zadiranje u privatnost. Najblaže rečeno – nepristojno.

Oliver Regl, predsednik Izvršnog odbora "Rajfajzen banke", koji već pet godina živi i radi u Beogradu prvi put je pristao da odgovara na ovakva pitanja. Kako reče prvi čovek ove jake austrijske banke, top menadžeri koje centrala pošalje da rade u inostranstvu, pored adekvatne zarade, čija se visina određuje na osnovu indeksa troškova i kvaliteta života konkretne zemlje, dobijaju i novčani dodatak zbog spremnosti da žive u inostranstvu.

– Banka pokriva i troškove stanovanja, plaća osiguranje, obezbeđuje službeni automobil, a ukoliko menadžeri imaju porodicu, pokriveni su i izdaci za školarinu. U okviru takozvanog programa lojalnosti za top menadžment, dakle za članove izvršnog odbora, predviđena je mogućnost sticanja udela u vlasništvu "Rajfajzen internešenela" kroz deobu akcija, u zavisnosti od rezultata koje ostvari grupacija – objašnjava Regl poslovnu politiku bankarske grupacije koja zapošljava 50.000 ljudi u 16 zemalja.

Isak Šeps, direktor Kompanije "Karlsberg", koja zapošljava više od 31.000 ljudi širom sveta, takođe je bio jedan od retkih koji je uopšte pristao da odgovara na ovakva pitanja. Prema njegovim rečima u Karlsberg Breviers grupi, čije je sedište u Kopenhagenu u Danskoj, ne postoji neki poseban paket beneficija za rad u Srbiji, pa se u potpunosti postupa u skladu sa evropskom poslovnom praksom.

– Kompaniju karakteriše stalna briga o zaposlenima, pa tako menadžer na radu u inostranstvu ima adekvatnu platu i dodatne beneficije, kao što su plaćen smeštaj, troškovi školovanja dece ukoliko i porodica živi u inostranstvu, ali i svi drugi izdaci nastali usled promene prebivališta. Kada mi je ponuđeno da postanem generalni direktor kompanije "Karlsberg Srbija", moj motiv je bio čisto profesionalnog karaktera. Pre svega sam se rukovodio potrebom za novim iskustvima i izazovima koje predstavlja tržište Srbije, ali i željom da upoznam novu kulturu i poslovno okruženje – objasnio je Šeps.

Na pitanje da li je možda, kao što je to običaj u Americi, kao dodatnu stimulaciju dobio i akcije u tadašnjoj pivari "Čelarevo", Šeps odgovara da se evropski poslovni običaji u velikoj meri razlikuju od američkih, pa i na polju nagrađivanja i stimulisanja menadžera za rad u inostranstvu.

Stavros Joanu, generalni direktor grčke Eurobanke EFG, koja je krajem prošle godine pazarila državni paket akcija od 52,5 odsto u Nacionalnoj štedionici, objašnjava da je praksa davanja akcija nešto sasvim normalno i da njegova banka ne zaostaje u odnosu na druge u ovakvoj vrsti kompenzacije.

– Ovaj princip se primenjuje kako u Grčkoj tako i u ostalim zemljama u kojima Eurobanka EFG posluje. Poslodavac ovim želi da nagradi zaposlenog za posvećenost i dobar učinak. Takođe žele da podstaknu zaposlene da brinu o kompaniji kao da je njihova – kazao je Joanu.

Ništa više od redovne plate i beneficija koje top menadžeri dobijaju u njihovom svakodnevnom obavljanju posla, prema njegovim rečima nije mu ponuđeno kada je pakovao kofere za Srbiju.

--------------------------------------------------------------------------

Na Zapadu nema izazova

Oliver Regl ne navodi novac kao presudnu stvar zbog koje je odlučio da se preseli u Beograd. Kako kaže, ostao je, jer ga je privuklo stvaranje od nule jednog velikog bankarskog sistema.

– Na Zapadu su takvi izazovi retki. Tržište je prezasićeno, pa se pozicije sporo i teško menjaju. Ispostavilo se da je odluka bila ispravna. Banka je osnovana u roku od sedam meseci, a posle samo tri godine postala je vodeća u zemlji. Za 15 godina koliko radim u "Rajfajzenu", najveći deo proveo sam na poslovima osnivanja i upravljanja mrežnim bankama u Centralnoj i Istočnoj Evropi. U jesen 2000. godine, sa već značajnim međunarodnim iskustvom u Rusiji, Ukrajini, Bugarskoj, dobio sam zadatak da rukovodim projektom osnivanja banke u Srbiji, koja je u to vreme bila jedna od retkih tačaka na mapi Srednje i Istočne Evrope gde još nije postojala "Rajfajzen banka" – objašnjava Regl i dodaje da je došao samo nekoliko dana posle petooktobarskih promena.