Брзи интернет у сваком селу ЕУ до 2020.

Примерена кабловска техника је „дигитални кисеоник“ европског благостања, сматра комесарка ЕУ Нели Крос која је недавно представила нацрт новогзакона. Та техника се примењује у многим областима, од интернет-телевизије, преко видео-конференција па до даљинске медицинске дијагнозе. Али, Европска унија је у опасности да постане дигитално маргинализована.

„Европа има најгушћу мрежу каблова за брзи интернет на свету. Али, и поред тога, само четвртина Европљана има одговарајући прикључак. А остатак света нас сустиже. Ја не могу да седим скрштених руку и гледам како се наше фирме надмећу са фирмама у Азији, чији интернет је сто пута бржи него наш. Немогу да допустим да наша предност пропадне“, каже она, а преноси Дојче веле.

Комесарка жели да за три године сваки Европљанин има прикључак за брзи интернет. Године 2020. би најмање половина домаћинстава имала такав прикључак. Док се то не оствари, мора да се учини још много шта.

Кабловска мрежа није довољно густа у свимсеоским подручјима. За приватне фирме се не исплати да на таква подручја постављају мреже каблова од стаклених влакана. „Овде говоримо о много новца, 200 милијарди или више. Али, морамо знати да нећемо наћи инвеститора ако услови буду несигурни”, објашњава и економске предуслове европска комесарка.

Теуслове требало би да разради Комисија, у сарадњи са Европским парламентом и чланицама Европске уније. Ту би требало наћи праву равнотежу. Добит за онога ко издвоји новац мора бити довољно велика да би му се инвестиција исплатила. Толико новца имају само велика предузећа. „Европи су потребни подстицаји за инвестиције и конкурси како би могле да се створе брзе и модерне мреже. Иако фирме за телекомуникације морају да улажу огромне инвестиције, не смемо да ризикујемо да овај нови прелаз доведе до монополизације телекомуникационе мреже”, додаје Нели Крос.

Због тога би квазимонополисте попут „Дојче телекома“ требало приморати да своје мреже каблова са стакленим влакнима ставе на располагање и другима, али по цени која ће бити реалан одраз инвестиционих трошкова.

О равнотежи између подстицаја за инвестирање и самог конкурса требало би да се старају национални уреди за регулисање тржишта. Нели Крос истиче да је у овом мамутском пројекту помоћ државе добродошла – докле год не квари конкурентност у Европској унији.

Брзи или широкопојасни интернет и у земљама ван Европске уније често представља скупо задовољство због монополског положаја одређених оператера. Правилек за такву ситуацију јесте конкуренција, која доводи до снижења цена.