Пол Ђамати, мали – велики заводник

Од нашег специјалног извештача

Сан Себастијан –Он је дуго био од оне врсте глумаца чије вам је име веома познато, али никако да се сетите његовог лика. Међутим, Пол Едвард Валентин Ђамати (1967),дугогодишњи позоришни и филмски глумац, постепено,али са великом сигурношћу, наметнуо се као један од врхунских карактерних холивудских глумаца, чије присуство у каквој важној споредној улози у филму значи увек нешто ново и свеже, незаборавно и незамењиво.

Расел Кроу се куне да је Ђамати најбољи партнер кога је у животу имао –играли су заједно у „Бајци о боксеру”,за шта је Ђамати освојио номинацију за Оскара, а слично говоре и његови партнери у филмовима „Последња станица”, „Дволичност”, „Илузиониста”, „Ватрени обрачун”, „Госпа из воде”, „Велики лажов”, „Америчка дивота”, „Хладне душе”,у којем игра самог себе.

 После комплексне главне улоге у филму „Барнијева верзија”, који је према истоименом канадском бестселеру Мордекаја Ришлера режирао Ричард Џ. Луис, а који је светску премијеру имао недавно у Венецији, па после Торонта стигао до Сан Себастијана на свечано затварање програма Забалтеги, Пол Ђамати сасвим сигурно се етаблирао у сам врх америчког глумишта, о чему духовито,а скромно, говори и у интервјуу за „Политику”, вођеном јуче у хотелу „Марија Кристина”.

Ово Вам је дефинитивно улога за Оскара!

Ох, чекајте, полако. Видећемо, ово је ипак канадски филм!

Да ли сте се икада прибојавали помисли да Ви, као Американац, треба да екранизујете канадско национално благо, вољени лик из омиљеног канадског бестселера легендарног Мордекаја Ришлера?

Морам да признам да сам се тога бојао, да сам био забринут при помисли да ће ме неко из Канаде нахранити г... Али, нико до сада то није урадио, нико није рекао да сам уништио национално благо или добацио: „Шта хоће овај проклети Американац? ” После приказивања у Торонту, сигуран сам да су они задовољни филмом.

Често кажете да у свакој улози постоји нешто страшно?

Ох, увек постоји тако нешто, верујте!

Како то може да утиче на развој улоге и ликова које тумачите?

Објаснићу вам то на примеру улоге Барнија Панофског у овом филму. Као прво, део филма смо снимали у Риму,где сам ја, као Барни, млад и разуздан човек. Плашио сам се више да играм младића него Барнија који је већ старац. Старца је лакше играти него младића, јер је код мене тај процес већ започео, и био сам веома забринут да ли ћу бити довољно убедљив, да нећу успети да се сетим како је то бити млад и како је поново сетити се све те пресије коју као младић имаш.

У „Барнијевој верзији” тумачите лик у распону од тридесет година његовог живота?

Е,то је оно што је било и најизазовније,али и најтеже. Прибојавао сам се опасности да ће се десити да „утрпамо” целу књигу у сценарио и да ће,уколико се баш свега будемо чврсто држали, филм трајати више од четири сата. Бојао сам се да ћемо, ако будемо исувише детаљни, изгубити виталност креације која иначе краси саму књигу и све те дивне, луде ликове од којих су многи у овом филму. Дакле, највише сам се прибојавао обима читаве те материје – нечијег живота у три деценије.

Имали сте страх од тога да ли ћете бити убедљиви током читава 132 минута филма током којих сте и Барни младић, и Барни средовечни –успешни,и немилосрдни продуцент,и Барни старац са Алцхајмером? Барни Јеврејин, а Ви сте полу-Ирац полу-Италијан?

Чињеница је да би требало да сам римокатолик, али ме све то није много бринуло. Био сам забринут због тога хоћу ли у континуитету дочарати тај процес старења и бити убедљив све време. То је за глумца велика брига. Шминка јесте помогла, монтажа такође, али стално остаје она унутрашња глумчева брига дали је дао најбоље од себе, најискреније од себе и најпрофесионалније могуће.

И јесте ли задовољни резултатом?

Јесам. Улога Барнија ме је дефинитивно научила да треба веровати у кармички циклус. Знате,у оно – уколико се лоше односите према људима, уколико их малтретирате, то ће вам се вратити.

Дакле, Барни је на крају добио оно што је заслужио за могуће убиство пријатеља, самоубиство прве жене, превару друге и треће, за све оно што је радио својим глумцима и људима који су га волели?

Не мислим да ико заслужује такав крај. Заиста је страшно када доживите губитак памћења, када не препознајете никог око себе и не умете да изговорите речи које су вам некада биле део свакодневног речника. То је грозно. Веома сурова казна. Научио сам да није страшно што не знате где сте оставили кључ од кола, већ је страшно када не знате чему кључеви од кола уопште служе. Ужасна је то болест, а не заборавите да је Мордекај Ришлер писао „Барнијеву верзију” када је и сам увелико патио од те болести.

Барни је припит читаве три деценије, а Ви сте и у томе уверљиви? Служили сте се оним чиме се и иначе служе методски глумци?

А не, нисам пио да бих се уживео у лик. Побогу, не бих толико издржао! Играо сам до сада много пијанаца, то је фасцинантна тема. Видите,прави пијанци увек очајнички чине све како другима не би изгледали пијани. У томе је штос! Ту су све тензије и инспирације. Имате људе који су потпуно хаотични док се не напију, јер једино пијани могу све ствари да доведу у ред. Имате и оне који су симпатични једино када су пијани. Ово је непресушна тема и могу о томе бескрајно дуго говорити. У томе је мој проблем –хик!

У овом филму вољену жену игра једна од некадашњих „Бондових девојака” Розамунд Пајк. Одлична партнерка?

Она је сјајна, изванредна! Тако крхка, лепа и тиха као Мирјам у овом филму. Снажна, „врућа” жена! Било је лепо старити заједно са њом.

До сада у филмовима и нисте имали баш много среће са женама, у смислу да сте увек у њима тражили ослонац. Одражава ли то и део Ваше личности?

То је истина, иако о томе заправо нисам много размишљао. Истина,јасам углавном играо ликове мушкараца којима је потребно да буду ослоњени на некога и да све те жене које улазе у њихове животе од тог пружања ослонца немају готово ништа.

Сада Вас први пут видимо и као великог заводника?

О, да! И сам не верујем у то!

Улогу Барнијевог оца, пензионисаног полицајцаЈеврејина, игра Дастин Хофман,и ви заједно чините велику експлозију радости за гледаоце.

Апсолутно! Не знам да ли сте икада имали прилику да га сретнете и да причате са њим, он је прилично смешан! Свака мисао која долази у главу,долази право из уста. Он је веома виталан момак. Он је глумачки булдожер који својом глумачком снагом носи све пред собом! Међу нама је прорадила хемија која никога не оставља равнодушним. Било је фантастично и заиста веома окрепљујуће радити са њим. Било је то и веома физички осећај, као контакт-спорт. Још занимљивије је и то да мог сина у филму игра Дастинов син Џејк.

Јесте ли икада имали осећај да и Ви имате такав ефекат на друге глумце?

О,не! Ја радим сасвим другачије. Ненаметљив сам у односима, осетљив, прилагодљив. Људи воле да раде са мном. И то је већ нешто, а што је најважније – функционише добро.

Ви сте врста „холивудске аномалије”, поштовани сте и тражени иако не припадате такозваној А-листи холивудских глумаца.  Шта Ви мислите да је кључ за то?

Можда то што немам много косе и што сам мало претежак, што сам ограничен на одређени начин, али ипак талентован да лепотанима „скинем” многе улоге! Видите, нисам момак раскошног изгледа, што ми заправо даје много више слободе. То ради у моју корист. Добијам много занимљивије улоге и могу да кажем да сам прилично срећан.

Уколико бисте би били у прилици да узмете нечију снагу, чију бисте узели?

Наполеонову! Освојио је целу Европу! Пошто је имао комплекс човека малог раста, узео бих му само душу, не бих му отимао физички изглед! Ха!

А чију бисте глумачку душу радо позајмили?

Роберта Дивала! Увек сам га волео, али он јејош увек жив, тако да вероватно још увек има душу која му треба. Допада ми се чињеница да је он увек убедљив без обзира на то шта ради, да се као глумац ничега не плаши. Он је веома суптилан, а изражајан, карактеран и веома, веома добар.

Памтите ли први филм који сте гледали?

Памтим! „После поноћи” са Рутгером Хауером из периода када је већ имао проблема са пићем!

Позориште још увек прижељкујете?

Увек!  Волео бих поново да радим неки комад Семјуела Бекета на Бродвеју. Бекета и Харолда Пинтера! То су веома забавне ствари, са оним уврнутим, црним хумором и сјајном драмом каква мени одговара!

-------------------------------------------------------

„Златна шкољка” за Питера Мулана

 „Златна шкољка”,највеће признање 58. Сан Себастијан фестивала, већином гласова жирија којем је председавао наш редитељ Горан Паскаљевић, касно синоћ је отишла у руке шкотском глумцу и редитељу Питеру Мулану за филм „Необразовани делинквенти”, док је главном глумцу у овом филму Стивену Робертсону припала вредна награда за најбољу мушку улогу.

Другу награду жирија освојио је редитељски двојац Худит Колељ и Хорди Каденаза за каталонски филм „Елиса К”, док је награда за најбољу режију припала легендарном Чилеанцу Раулу Руизу за режију филма „Мистерије Лисабона”.

Награду за најбољу женску ролу освојила је шпанска глумица Марина Комас за улогу мајке у филму „Црни хлеб”, најбољи сценарио је са потписом Бента Хамера („Кући за Божић”), најбоља камера у баскијском филму „Отац”, док је Специјална награда припала редитељу мароканског филма „Џамија” Даода Олада Сијада. Награда жирија критике припала је јапанском филму „Гинпин” Наоми Кавасе.