Испит и за Москву

МОСКВА – Истакнути руски стручњаци за Балкан нису јуче у изјавама Танјугу искључили могућност да званична Москва, уколико се не буде слагала са решењем за Косово, уложи вето у Савету безбедности УН, како је то шеф руске државе Владимир Путин најавио протеклог викенда.
То би и за саму Русију био испит, сматрају руски експерти, истичући, истовремено, да још има простора за договор о будућем статусу српске покрајине.
Шеф дипломатије Сергеј Лавров објаснио је за дневник "Времја новостеј" да је Русија уверена да је право вета, "као и свако оружје, најефикасније када се њиме не користите, а сви знају да оно постоји", што, како се тумачи, упућује на чињеницу да и Лавров дели уверење да за Косово још има "преговарачког простора".

Русија право вета "увек има", али ће га "као што се чини и са сваким другим оружјем користити обазриво", рекао је министар Лавров.

Директор Института за словенске науке Руске академије наука др Константин Никифоров оценио је за Танјуг да је употреба вета "теоријски могућа", али и најмање вероватна варијанта. "Могуће је да је решење (за Косово) унапред припремљено, али је тешко замислити ситуацију у којој ће ’западна страна’, знајући ставове Русије и Кине, ставити чланице Савета безбедности пред одлуку ’да’ или ’не’", рекао је он.

Никифоров не искључује могућност наметања решења и подсећа на интервенцију НАТО против Југославије мимо одлуке Савета безбедности, али највероватнијом опцијом сматра стављање на гласање не једне, већ више "прелазних" резолуција у којима не би била помињана независност Косова.

Директор Центра за изучавање савремене балканске кризе Института за словенске науке др Јелена Гускова истакла је у изјави за Танјуг да је данас "балкански процес животно важна етапа у спољној политици Русије".

Русија се, према Гусковој, данас налази у двоструко незавидном положају.

С једне стране, Москви би Космет као преседан за друге непризнате републике на постсовјетском простору одговарао и може на њему да инсистира – чега се Запад управо плаши. Постоји, међутим, и бојазан да би на основу евентуалног преседана и субјекти Руске Федерације почели да инсистирају на таквом решењу за властити статус, истакла је Гускова.

Она је казала да је у то тешко поверовати јер Русија током деведесетих није улагала вето ни при очигледној примени двоструких стандарда у бившој Југославији, а потписала је сва документа на основу којих ће се доносити решења у Савету безбедности. "Ускоро ћемо видети колико је снажна и самостална постала Русија у спољној политици", закључила је Гускова.

Директор Центра за медитеранско-црноморска истраживања Европског института Руске академије наука др Ала Јазкова такође није могла да предвиди понашање званичне Москве. "Путин опрезно говори ’ако’. Шта значи ’ако’? Па то зависи и од Русије", рекла је Јазкова за Танјуг.