Ispit i za Moskvu

MOSKVA – Istaknuti ruski stručnjaci za Balkan nisu juče u izjavama Tanjugu isključili mogućnost da zvanična Moskva, ukoliko se ne bude slagala sa rešenjem za Kosovo, uloži veto u Savetu bezbednosti UN, kako je to šef ruske države Vladimir Putin najavio proteklog vikenda.
To bi i za samu Rusiju bio ispit, smatraju ruski eksperti, ističući, istovremeno, da još ima prostora za dogovor o budućem statusu srpske pokrajine.
Šef diplomatije Sergej Lavrov objasnio je za dnevnik "Vremja novostej" da je Rusija uverena da je pravo veta, "kao i svako oružje, najefikasnije kada se njime ne koristite, a svi znaju da ono postoji", što, kako se tumači, upućuje na činjenicu da i Lavrov deli uverenje da za Kosovo još ima "pregovaračkog prostora".

Rusija pravo veta "uvek ima", ali će ga "kao što se čini i sa svakim drugim oružjem koristiti obazrivo", rekao je ministar Lavrov.

Direktor Instituta za slovenske nauke Ruske akademije nauka dr Konstantin Nikiforov ocenio je za Tanjug da je upotreba veta "teorijski moguća", ali i najmanje verovatna varijanta. "Moguće je da je rešenje (za Kosovo) unapred pripremljeno, ali je teško zamisliti situaciju u kojoj će ’zapadna strana’, znajući stavove Rusije i Kine, staviti članice Saveta bezbednosti pred odluku ’da’ ili ’ne’", rekao je on.

Nikiforov ne isključuje mogućnost nametanja rešenja i podseća na intervenciju NATO protiv Jugoslavije mimo odluke Saveta bezbednosti, ali najverovatnijom opcijom smatra stavljanje na glasanje ne jedne, već više "prelaznih" rezolucija u kojima ne bi bila pominjana nezavisnost Kosova.

Direktor Centra za izučavanje savremene balkanske krize Instituta za slovenske nauke dr Jelena Guskova istakla je u izjavi za Tanjug da je danas "balkanski proces životno važna etapa u spoljnoj politici Rusije".

Rusija se, prema Guskovoj, danas nalazi u dvostruko nezavidnom položaju.

S jedne strane, Moskvi bi Kosmet kao presedan za druge nepriznate republike na postsovjetskom prostoru odgovarao i može na njemu da insistira – čega se Zapad upravo plaši. Postoji, međutim, i bojazan da bi na osnovu eventualnog presedana i subjekti Ruske Federacije počeli da insistiraju na takvom rešenju za vlastiti status, istakla je Guskova.

Ona je kazala da je u to teško poverovati jer Rusija tokom devedesetih nije ulagala veto ni pri očiglednoj primeni dvostrukih standarda u bivšoj Jugoslaviji, a potpisala je sva dokumenta na osnovu kojih će se donositi rešenja u Savetu bezbednosti. "Uskoro ćemo videti koliko je snažna i samostalna postala Rusija u spoljnoj politici", zaključila je Guskova.

Direktor Centra za mediteransko-crnomorska istraživanja Evropskog instituta Ruske akademije nauka dr Ala Jazkova takođe nije mogla da predvidi ponašanje zvanične Moskve. "Putin oprezno govori ’ako’. Šta znači ’ako’? Pa to zavisi i od Rusije", rekla je Jazkova za Tanjug.