Љајић: Листе за народне кухиње све дуже

БЕОГРАД– Број грађана који живи испод линије сиромаштва се повећао, што представља додатни притисак на народне кухиње, па су листе чекања за коришћење тих услуга све дуже, изјавио је Танјугу министар рада и социјалне политике Расим Љајић.

Проценат сиромашних је три одсто већи на селу него у градовима, око 10 одсто код старог сеоског становништва и изнад девет одсто код деце до 14 година старости, додао је он.

„Према прелиминарним подацима Министарства рада и социјалне политике, последње анкете, у зависности од примењене методологије, број оних који живе испод линије сиромаштва је 560.000 и креће се до готово 700.000 грађана, што аутоматски значи и повећан притисак на народне кухиње”, навео је Љајић.

Он је казао да је притисак на народне кухиње повећан од почетка глобане економске кризе, да је сада далеко већи и да су листе чекања за коришћење услуга народних кухиња дуже него што су биле.

Социјална политика Србије, истакао је он, није базирана на отварање нових народних кухиња као реакцију на глобалну економску кризу.

„Сигурно је да то није добар параметер за једну земљу, али не можемо да не приметимо да, услед кризе, имамо повећан број људи који живе испод линије сиромаштва и народна кухиња јесте краткорочан одговор на ту ситуацију како би они имали макар један оброк дневно и како не би било гладних”, рекао је министар.

У Србији тренутно раде 63 народне кухиње у којима се храни око 40.000 људи, кажао је Љајић, наводећи да се тај број често мења у зависности од тога да ли има намирница, пре свега брашна, али и техничких средстава.

Министар је најавио да ће у наредних 15 дана народне кухиње бити отворене у Бору и Лебану, а за два месеца, вероватно, у још шест општина, пре свега, у јужној и источној Србији.

Код отварања нових и функцонисања постојећих народних кухиња влада и министарство су само логистика и ослањају се на податке Црвеног крста и локалних самоуправа, објашњава он.

„Министарство не одређује где ће бити отворена народна кухиња, а предуслов је постојање техничких средстава јер немамо пара за све, за опрему, возила, закуп објекта и намирнице… зато користимо постојеће капацитете како би расположивим средствима обезбеђивали намирнице”, рекао је министар.

Љајић каже да је за функцонисање постојећег броја народних кухиња до маја наредне године потребно још 220 милиона динара и да верује да ће Влада Србије на једној од наредних седница Црвеном крсту одобрити та средства.

Народне кухиње функционишу захваљујући средствима Владе Србије, али и донаторима који дају новац, или обезбеђују намирнице, казао је Љајић.

Да би једна кухиња функционисала, поред објекта и техничке опремљености, неопходно је да располаже са седам основних животних намирница међу којима је брашно најскупља ставка, казао је министар, а остале су уље, пиринач, пасуљ, тестенине, месне конзерве и ђувеч.

Министар је указао да су сеоска старачка домаћинства посебно погођена кризом, јер, из разумљивих разлога, не могу да користе народне кухиње.

Зато је у плану обезбеђивање додатних 130 милиона динара за нових 50.000 хигијенских и прехрамбених пакета који ће тој категорији грађана бити подељени у најугроженијим општинама, рекао је Љајић и подсетио да је до сада подељено 20.000 таквих пакета.