Јубилеј класе са највише генерала

Пуковник у резерви Драган Јеличић у пензији је од 1995. године и с поносом истиче да је дипломац 23. класе Војне академије КоВ. Ова генерација је пре тачно четири деценије завршила школовање, када је промовисано 426 младих официра. Из њихових редова проистекло је највише генерала у историји академије, укупно 27, а међу њима је свакако најпознатији Небојша Павковић, бивши начелник Генералштаба Војске СРЈ. Кроз неколико дана, 30. септембра, Војна академија организоваће свечаност и дружење са овим заслужним ветеранима, поводом њиховог значајног јубилеја. Тим поводом пуковник Јеличић у разговору за „Политику” евоцира успомене из богате каријере. Његова је девиза да народ који не поштује своју историју и војску, и нема будућности.

– Углавном сви официри из наше класе били су до 1990. унапређени у више официре. Тако се може рећи да је наше време дошло уочи распада државе, армије и почетка ратова у СФРЈ. Али, добар део нас свих националности дубоко је веровао у идеје братства и јединства и остао је у српској војсци и држави. Међу њима, било је и Хрвата, попут потпуковника Милета Мочића, па Словенаца, Муслимана (Мустафа Мујазиновић), Македонаца (Димче Грмашковски)... И дан-данас се дружимо, редовно виђамо и у добрим смо пријатељским односима. Један мањи број официра остао је у бившим југословенским републикама из породичних разлога, пошто су им супругаме из тих крајева. Рецимо, Васа Босанац остао је у Македонији, Милан Лукић у Словенији... Последњи од нас из класе прошле године у пензију је отишао Спасоје Мучибабић, који је иначе и био најбољи, дипломиравши са просечном оценом 10,00 – напомиње Јеличић.

Они Муслимани и Хрвати који су напустили ЈНА и прешли у новоформиране армије бивших република, остварили су бржи успон у каријерама, попут Мустафе Полутка који је убрзо постао генерал у Армији БиХ, додаје пуковник.

– У ратним дејствима многи су се истакли, применивши, нажалост, сва знања и вештине која су стекли током школовања и искуства са великих војних вежби. Треба ли бољи пример наше обучености и оспособљености од генерала Павковића који је командовао током агресије НАТО-а. Осуђен је у Хашком трибуналу. Ипак, показао се као веома способан командант у организовању одбране која се проучава у војним академијама широм света – додаје наш саговорник.

Пуковник Јеличић подсећа да су запослени у војсци све до деведесетих година имали одлична примања услове за рад. Тако је он као млад потпоручник, у 25. години живота, добио двособан стан у Струмици, иако још није био ожењен:

– А као мајор имао сам плату у вредности од 3.000 немачких марака, када сам купио и кола и изградио кућу у Брусу! Тада су јединице биле формацијски много веће и гломазније, далеко боље попуњене са људством. Нисам једини који сматрам да је човек одлучујући фактор сваке одбране, па смо зато и били у прилици да се добро организујемо против сваке агресије, што се показало и на Косову и Метохији. Морам да похвалим и квалитет обуке у тадашњој војсци, што доказује и чињеница да су одлично обучене биле не само активне, већ и резервне старешине, као команданти дивизиона. Свако од нас је знао у сваком моменту шта и како треба да уради на најбржи и најефикаснији начин, да испољи сво знање, умеће и вештину.