Jubilej klase sa najviše generala

Pukovnik u rezervi Dragan Jeličić u penziji je od 1995. godine i s ponosom ističe da je diplomac 23. klase Vojne akademije KoV. Ova generacija je pre tačno četiri decenije završila školovanje, kada je promovisano 426 mladih oficira. Iz njihovih redova proisteklo je najviše generala u istoriji akademije, ukupno 27, a među njima je svakako najpoznatiji Nebojša Pavković, bivši načelnik Generalštaba Vojske SRJ. Kroz nekoliko dana, 30. septembra, Vojna akademija organizovaće svečanost i druženje sa ovim zaslužnim veteranima, povodom njihovog značajnog jubileja. Tim povodom pukovnik Jeličić u razgovoru za „Politiku” evocira uspomene iz bogate karijere. Njegova je deviza da narod koji ne poštuje svoju istoriju i vojsku, i nema budućnosti.

– Uglavnom svi oficiri iz naše klase bili su do 1990. unapređeni u više oficire. Tako se može reći da je naše vreme došlo uoči raspada države, armije i početka ratova u SFRJ. Ali, dobar deo nas svih nacionalnosti duboko je verovao u ideje bratstva i jedinstva i ostao je u srpskoj vojsci i državi. Među njima, bilo je i Hrvata, poput potpukovnika Mileta Močića, pa Slovenaca, Muslimana (Mustafa Mujazinović), Makedonaca (Dimče Grmaškovski)... I dan-danas se družimo, redovno viđamo i u dobrim smo prijateljskim odnosima. Jedan manji broj oficira ostao je u bivšim jugoslovenskim republikama iz porodičnih razloga, pošto su im suprugame iz tih krajeva. Recimo, Vasa Bosanac ostao je u Makedoniji, Milan Lukić u Sloveniji... Poslednji od nas iz klase prošle godine u penziju je otišao Spasoje Mučibabić, koji je inače i bio najbolji, diplomiravši sa prosečnom ocenom 10,00 – napominje Jeličić.

Oni Muslimani i Hrvati koji su napustili JNA i prešli u novoformirane armije bivših republika, ostvarili su brži uspon u karijerama, poput Mustafe Polutka koji je ubrzo postao general u Armiji BiH, dodaje pukovnik.

– U ratnim dejstvima mnogi su se istakli, primenivši, nažalost, sva znanja i veštine koja su stekli tokom školovanja i iskustva sa velikih vojnih vežbi. Treba li bolji primer naše obučenosti i osposobljenosti od generala Pavkovića koji je komandovao tokom agresije NATO-a. Osuđen je u Haškom tribunalu. Ipak, pokazao se kao veoma sposoban komandant u organizovanju odbrane koja se proučava u vojnim akademijama širom sveta – dodaje naš sagovornik.

Pukovnik Jeličić podseća da su zaposleni u vojsci sve do devedesetih godina imali odlična primanja uslove za rad. Tako je on kao mlad potporučnik, u 25. godini života, dobio dvosoban stan u Strumici, iako još nije bio oženjen:

– A kao major imao sam platu u vrednosti od 3.000 nemačkih maraka, kada sam kupio i kola i izgradio kuću u Brusu! Tada su jedinice bile formacijski mnogo veće i glomaznije, daleko bolje popunjene sa ljudstvom. Nisam jedini koji smatram da je čovek odlučujući faktor svake odbrane, pa smo zato i bili u prilici da se dobro organizujemo protiv svake agresije, što se pokazalo i na Kosovu i Metohiji. Moram da pohvalim i kvalitet obuke u tadašnjoj vojsci, što dokazuje i činjenica da su odlično obučene bile ne samo aktivne, već i rezervne starešine, kao komandanti diviziona. Svako od nas je znao u svakom momentu šta i kako treba da uradi na najbrži i najefikasniji način, da ispolji svo znanje, umeće i veštinu.