Прстен на дар

Њена прича је попут приче многе деце која нису имала срећно детињство и нашла су се у Прихватилишту да би им се обезбедила будућност.

У њеним крупним очима скривала се туга јер мора да оде из Прихватилишта, а волела би да је ту, у граду у коме је рођена и расла.

– Родитељи су ми се развели када сам била веома мала. Оца и не памтим. Никада није ни питао за мене. Не знам ни како изгледа. Остала сам са мајком, али...

Заћутала је. Дубоко уздахнула. Мајка ју је рано родила. Била је млада и желела је да живи без обавеза. Девојчицу је дала својој мајци. Бака је о њој бринула док је могла, а када се разболела више није имала снаге да то чини.

О Милици више нико није бринуо и она је полако губила тло под ногама. Улица јој је постајала блиска и радо је проводила време тумарајући градом. Бежала је са часова, а онда је престала да иде у школу.

Мајка је била стално у покрету. Мењала је адресе. Није се удавала, али се није дуго задржавала ни с једним од мушкараца које је сретала. Ћерка јој је била на „споредном колосеку”.

Милица је стигла у Прихватилиште. Ту је провела неко време и смештена је у дом за децу лишену родитељског старања у једном граду у унутрашњости. Тамо је наставила са школовањем. Кажу да је изузетно талентована: лепо пева, игра и када учи постиже изузетне резултате.

– Било ми је тешко да се навикнем на нову средину, али нисам имала избора. Пре неколико дана пало ми је на памет да дођем у Београд, да видим баку и мајку.

На питање психолога Прихватилишта да ли је успела да их види потврдно је климнула главом, али је било јасно да је схватила да ни у једној кући за њу нема места.

Како је побегла из дома, алармирана је потрага за њом и стигла је у Прихватилиште где је провела толико времена колико је било потребно да по њу дођу из дома у који је смештена.

Папирологија око њеног изласка из Прихватилишта и одласка у дом је брзо завршена. Милица ме је погледала на растанку као да је желела да каже да би волела још да причамо. Скинула сам прстен с руке и поклонила га уз напомену да желим да јој буде амајлија. Обрадовала се, а њен осмех и пољубац у образ били су знаци захвалности. Обећала је да више неће бежати из дома.

Снежана Прљевић

---------------------------------

Деци од срца

Сваки динар донације Прихватилишту и Прихватној станици добро је дошао.

Динарски рачун: Прималац: Завод за васпитање деце и омладине, Победи за децу Прихватилишта, Булевар ослобођења 219, 11000 Београд. Сврха уплате: Уплата за пројекат „Победи за децу Прихватилишта бр. 08-979“.Број рачуна: 840-1421761-32

Девизни рачун: Сврха уплате: Донација за пројекат „Победи за децу Прихватилишта”
01-504100-100007693-000000-0000 - Девизни рачун Републике Србије-РС-Завод за васпитање деце и омладине, Београд

ИБАН број: РС 35908504100000769397

Уплату у еврима у корист рачуна Завода за васпитање деце и омладине, Београд, можете учинити на број: 01-504100-100007693-000000-0000 код Народне банке Србије, Краља Петра 12, Београд, Република Србија