Prsten na dar

Njena priča je poput priče mnoge dece koja nisu imala srećno detinjstvo i našla su se u Prihvatilištu da bi im se obezbedila budućnost.

U njenim krupnim očima skrivala se tuga jer mora da ode iz Prihvatilišta, a volela bi da je tu, u gradu u kome je rođena i rasla.

– Roditelji su mi se razveli kada sam bila veoma mala. Oca i ne pamtim. Nikada nije ni pitao za mene. Ne znam ni kako izgleda. Ostala sam sa majkom, ali...

Zaćutala je. Duboko uzdahnula. Majka ju je rano rodila. Bila je mlada i želela je da živi bez obaveza. Devojčicu je dala svojoj majci. Baka je o njoj brinula dok je mogla, a kada se razbolela više nije imala snage da to čini.

O Milici više niko nije brinuo i ona je polako gubila tlo pod nogama. Ulica joj je postajala bliska i rado je provodila vreme tumarajući gradom. Bežala je sa časova, a onda je prestala da ide u školu.

Majka je bila stalno u pokretu. Menjala je adrese. Nije se udavala, ali se nije dugo zadržavala ni s jednim od muškaraca koje je sretala. Ćerka joj je bila na „sporednom koloseku”.

Milica je stigla u Prihvatilište. Tu je provela neko vreme i smeštena je u dom za decu lišenu roditeljskog staranja u jednom gradu u unutrašnjosti. Tamo je nastavila sa školovanjem. Kažu da je izuzetno talentovana: lepo peva, igra i kada uči postiže izuzetne rezultate.

– Bilo mi je teško da se naviknem na novu sredinu, ali nisam imala izbora. Pre nekoliko dana palo mi je na pamet da dođem u Beograd, da vidim baku i majku.

Na pitanje psihologa Prihvatilišta da li je uspela da ih vidi potvrdno je klimnula glavom, ali je bilo jasno da je shvatila da ni u jednoj kući za nju nema mesta.

Kako je pobegla iz doma, alarmirana je potraga za njom i stigla je u Prihvatilište gde je provela toliko vremena koliko je bilo potrebno da po nju dođu iz doma u koji je smeštena.

Papirologija oko njenog izlaska iz Prihvatilišta i odlaska u dom je brzo završena. Milica me je pogledala na rastanku kao da je želela da kaže da bi volela još da pričamo. Skinula sam prsten s ruke i poklonila ga uz napomenu da želim da joj bude amajlija. Obradovala se, a njen osmeh i poljubac u obraz bili su znaci zahvalnosti. Obećala je da više neće bežati iz doma.

Snežana Prljević

---------------------------------

Deci od srca

Svaki dinar donacije Prihvatilištu i Prihvatnoj stanici dobro je došao.

Dinarski račun: Primalac: Zavod za vaspitanje dece i omladine, Pobedi za decu Prihvatilišta, Bulevar oslobođenja 219, 11000 Beograd. Svrha uplate: Uplata za projekat „Pobedi za decu Prihvatilišta br. 08-979“.Broj računa: 840-1421761-32

Devizni račun: Svrha uplate: Donacija za projekat „Pobedi za decu Prihvatilišta”
01-504100-100007693-000000-0000 - Devizni račun Republike Srbije-RS-Zavod za vaspitanje dece i omladine, Beograd

IBAN broj: RS 35908504100000769397

Uplatu u evrima u korist računa Zavoda za vaspitanje dece i omladine, Beograd, možete učiniti na broj: 01-504100-100007693-000000-0000 kod Narodne banke Srbije, Kralja Petra 12, Beograd, Republika Srbija